Magazin
Da li preskakanje doručka dovodi do gojaznosti
Mnogi često preskaču doručak sa ciljem da smršaju, a pojedini jednostavno nemaju vremena da ujutru pripreme obilan obrok. Postoje mnoge teorije o pozitivnim ili negativnim stranama takvog režima ishrane, ali stručnjaci smatraju da vreme kada se jede ne treba da bude glavni prioritet, već kvalitet hrane.
Doručak je najvažniji obrok u toku dana, ne sme se preskakati te mora biti obilan - ovo smo među mnogobrojnim savetima vezanim za ishranu, najčešće čuli. Ipak, u zavisnosti od svakodnevnih navika pojedinca, često je teško pronaći dovoljno vremena za pripremu obilnog obroka odmah nakon ustajanja. Pored vremena, mnogi jednostavno nemaju apetit dok ne prođe nekoliko sati od buđenja. Paralelno sa proglašavanjem doručka za najvažniji obrok u danu, u poslednje vreme se sve više promovišu različite dijete koje uključuju fasting (stroga satnica obroka odnosno višečasovno uzdražavanje od hrane) ili potpuno preskakanje određenih obroka u toku dana. Uz toliko različitih saveta, mnogi se pitaju da li je njihova navika preskakanja doručka štetna ili zapravo dobra za zdravlje?
Prema mnogim stručnjacima, odgovor je jednostavan - nije toliko važno vreme prvog obroka, već vrsta hrane koja se konzumira. Jedno istraživanje sa Državnog univerziteta Ohajo, u kome je učestvovalo preko trideset hiljada ispitanika, pokazalo je da oni koji izbegavaju doručak unose manje kvalitetnih hranljivih materija i vitamina u toku dana. Pored toga, učesnici koji redovno preskaču doručak su skloni ka konzumiranju više grickalica ili slatkiša u popodnevnim satima, a stručnjaci pretpostavljaju da se do takvih navika dolazi zbog nedovoljno unošenja kalorija u prvoj polovini dana.
Ipak, to ne znači da preskakanje doručka automatski znači da će posledice biti nezdrava ishrana, a samim tim i gojaznost. Kada je prvi obrok u toku dana (u ovom slučaju ručak) dovoljno kvalitetan, to jest ima dovoljno proteina, vitamina i drugih hranljivih materija za pravilan rad organizma, onda ne postoji rizik od naknadnog prejedanja.
"Prema mom iskustvu, ljudi koji preskoče doručak mogu pomisliti da, pošto su ujutru 'uštedeli' kalorije, mogu sebe počastiti tokom ostatka dana," izjavila je lični trener Aruša Nekonam za "Gardijan".
"Pošto su toliko gladni, prepuštaju se iskušenju i jedu hranu sa visokim sadržajem šećera i ugljenih hidrata... S druge strane, istraživanja sugerišu da oni koji preskaču doručak, ali kasnije jedu zdravo, mogu ublažiti upale, oksidativni stres i održavati stabilan krvni pritisak."
Duži post može pokrenuti proces autofagije, to jest uklanjanje štetnih ćelija iz tela, što je jedan od glavnih razloga zašto se veliki broj ljudi okreće fastingu. Ipak, mnoga istraživanja pokazuju da fasting ne mora nužno biti jedini odgovor za mršavljenje i "pročišćavanje" organizma.
Glavna poruka je: nije važno da li se doručak preskače ili ne, već je neophodno da svakodnevna ishrana bude dovoljno kvalitetna, kako bi se omogućio pravilan rad tela i uma.
"Jedna od najvažnijih stvari koju ljudi moraju da shvate je zašto žele da preskoče doručak," kaže Nekonam. "Neki osećaju da imaju više energije kad je prazan stomak, jer ih hrana 'ne uspava', a mnogi jednostavno nisu gladni kada se probude."
Potrebno je znati i šta telo traži od nas. Na primer, ako pojedinac pokušava da izgradi mišiće, onda preskakanje doručka nije dobar izbor. Stručnjaci veruju da nekoliko sati "zakasnelog" obroka ne mogu mnogo da štete, dokle god se održava dobar balans u celokupnoj ishrani i fizičkoj aktivnosti.
