Psihološki fenomeni koji su naziv dobili po poznatim ličnostima

Nazivi mnogih psiholoških fenomena zvuče veoma zbunjujuće i rogobatno, toliko, da nam je ponekad teško da ih izgovorimo, a kamoli razumemo o čemu se radi. Pojedini od njih svoje nazive duguju eminentim naučicima koji su čitav svoj život posvetili nauci i istraživanjima, neki - svetskim metropolama, a ovih pet zanimljivih za svoje nazive mogu zahvaliti poznatim ličnostima.

Efekat Nelsona Mendele - teorija o paralelnim univerzumima ili konfabulacija

Neobična psihološka pojava koja je poznata i pod nazivom "lažno kolektivno pamćenje" prvi put je pastala poznata 2013. godine kada je poznati politički lider Nelson Mendela preminuo. Za mnoge tragična vest izazvala je krajnje čudnu društvenu pojavu: na hiljade ljudi počelo je da krivi medije za širenje dezinformacija i navodi da je Mendela umro još 1980-ih godina u zatvoru. Pojedini su čak tvrdili da su uživo pratili prenos sahrane na televiziji!

Istražujući ovaj fenomen psiholozi su otkrili da se on u praksi pojavljuje znatno češće nego što možemo zamisliti, a da se odnosi kako na krupne i značajne događaje, tako i na sitnice. Naime, Fiona Brum (koja je ovaj termin i osmislila) je smatrala da ovakvo razilaženje realnosti i sećanja nastaje usled prelaska između paralelnih univerzuma. Ipak, ovakva teorija po mišljenju većine je malo verovatna, a naučnici smatraju a je uzrok nastanka u konfabulaciji - pojavi pri kojoj ljudski mozak pokušava da popuni "rupe" u nepotpunim sećanjima na osnovu prethodnog životnog iskustva.

Efekat Barbre Strejsand - "zabranjeno voće" je najprivlačnije

Ovaj sociološki fenomen nastao je početkom dvehiljaditih godina, kada se američka pevačica našla "na meti" paparaca: fotograf Kenet Adelman uslikao je pevačicinu kuću i slike objavio na internetu, što je pevačicu jako naljutilo, te je pravdu potražila pred sudom. Ne samo da nije dobila suđenje, već je i fotografu morala platiti odštetu u visini 154 hiljade dolara.

Nakon toga kreće najzanimljiviji deo: sudski proces privukao je toliko pažnje da su sa svh krajeva sveta želeli da "skinu" spornu sliku. Kakav je to rezultat imalo na situaciju? Do momenta skandaloznog suđenja slika je "skinuta" svaga 6 puta, dok je, nakon što se pročulo, čak 420 hiljada korisnika poželelo da vidi o čemu se radi. Na ovaj način želja za uklanjanjem "kompromitujućeg materijala" dovela je do potpuno suprotnog efekta i njegovog daljegg širenja.

Psiolozi smatraju da je ovaj fenomen povezan za urođenim ljudskim instinktom za istraživanjem informacija koje smatramo značajnim, a čim je nešto zabranjeno, znači da za to postoje razlozi - samim tim ovakve informacije nam se čine još zanimljivijim.

Efekat Fineasa Barnuma - "ovce su za šišanje"

Popularni američki šoumen Fineas Barnum proslavio se kao "Kralj prodavanja magle", a svojim manipulacijama i mistifikacijama pridobio titulu najpoznatije ličnosti šou-biznisa 19. veka. "Svake minute rodi se po jedna ovca" rekao je svojevremeno bankar Dejvid Hanum, kada je video sa kojom lakoćom virtuoz Barnum zarađuje na lakomislenim ljudima koji veruju svakojakim ličnim horoskopima, opisima ličnosti, gledanju u dlan ili pasulj.

Da bi se dokazalo postojanje efekta Barnuma sprovedeni su brojni eksperimenti, a jedan od njih posebno je zanimljiv: psiholog Bertram Forer svojim studentima je podelio spisak karakteristika njihovih ličnosti, ali, jedno je prećutao - svima je dat isti tekst sa šablonskim rečenicama poput "Imate mnogo skrivenih potencijala" ili "Ekstrovertni ste i druželjubivi, a u određenim situacijama suzdržani i povučeni".

Zadatak je bio da svi studenti ocene podudarnost navedenih karakteristika sa stvarnim stanjem, a rezulati su potvrdili efekat: prosečna "ocena" podudarnosti bila je 4,26 od maksimalnih 5 bodova! Drugim rečima, efekat Barnuma omogućava manipulacije ljudskim mozgom uz pomoć pridobijanja poverenja.

Efekat Marte Mičel - previđanje važnih činjenica i pripisivanje ludila 

Ponekad u očima posmatrača oni koji iznose šokantne istine izgledaju kao potpuni ludaci: okruženju je ponekad lakše da prihvati takvu verziju, nego da poveruje da strašna istina nije samo "buva" koju je neko pustio. Ovakva sudbina dočekala je i Martu Mičel, suprugu generalnog tužioca SAD, koja je radila u kabinetu predsednika Ričarda Niksona. Jednom, dok je prebirala po papirima, Marta je naišla na kompromitujuće informacije i budući odgovornom građankom, pohrlila je da ih rasprostrani. U svom javnom obraćanju, Marta je iznela zapaljujuće informacije da administracija trenutnog predsednika nezakonito prisluškuje opoziciju kako bi dobila predsedničku trku.

Malo je reći da Amerikanci nisu ocenili njen potez: štaviše, proglasili su je ludom i Marta je po hitnom postupku smeštena u psihijatrijsku kliniku, a tek kada je Votergejtski skandal krenuo da se zahuktava ljudi su shvatili da je Marta ipak govorila istinu.

Izučavanjem ovog zanimljivog psihološkog fenometa sredinom 20. veka zainteresovao se i psiholog Brendan Meher koji je radio sa pacijentima koji služe svoje kazne u zatvorima. Meher je uočio jednu "zakonitost": mnogi psiholozi po automatizmu previđaju najneverovatnije detalje svojih pacijenata pripisujući ih njihovom ludilu, a baš ti "mentalno blokovi" često igraju presudnu ulogu u dijagnostikovanju oboljenja. Tako je i sa nama, običnim ljudima.

Efekat Bendžamina Frenklina - kako "pridobiti" svakoga uz pomoć jednostavne taktike

Američki predsednik Bendžamin Frenklin ostao je upamćen ne samo kao istaknuti političar, već i kao veoma talentovan psiholog, a upravo njegovim imenom nazvan je efekat uz pomoć koga možete "pridobiti" svakog čoveka, čak iako je on isprva veoma nedruželjubivo natrojen. Kako "radi" ovaj fenomen opisao je sam Frenklin u svojoj autobiografiji.

"Nisam se posebno trudio da ga pridobijem čineći posebne znakove pažnje, već sam kroz neko vreme primenio drugu taktiku. Kada sam čuo da se u njegovoj biblioteci nalazi jedna retka i veoma zanimljiva knjiga, napisao sam mu pismo u kome sam izrazio želju da pročitam knjigu i zamolio ga da mi je pozajmi na nekoliko dana. Poslao mi je gotovo istog trena, a ja sam je vratio za nedelju dana uz ceduljicu sa zahvalnošću", pisao je Bendžamin Frenklin. "Sledeći put kada smo se sreli u Palati, on je sam prišao da razgovara, što ranije nikada nije radio, a u budućnosti je uvek bio spreman da pomogne u svim situacijama. Kasnije smo postali i jako dobri prijatelji, a naše priajteljstvo je trajalo sve do njegove smrti".

Odatle je potekao i fenomen, ali i njegov naziv, kao i narodna mudrost da će onaj koji vam je jednom pomogao radije pomoći i drugi put, nego onaj kome ste pomogli vi sami.