Magazin
Sedam zdravstvenih rizika koji nastaju zbog sedećeg načina života
Iako može izgledati kao bezopasan ili čak neophodan deo savremenog života, istina je da dugotrajno sedenje predstavlja značajan rizik po naše zdravlje i dobrobit. Od mišićno-koštanih problema do kardiovaskularnih, uticaj sedentarnog ponašanja je dalekosežan i može imati ozbiljne posledice. Sedeći poslovi su sve zastupljeniji, a posebno nakon pandemije kada se sve više ljudi opredelilo za rad na daljinu, koji zahtevaju duže sedenje za računarom.
Od pedesetih godina prošlog veka, procenat sedećih poslova, koji zahtevaju produžene periode sedenja, porasao je za 83 posto. Ukoliko ovom spisku dodamo internet i nove poslove koji se mogu obavljati od kuće, lako je shvatiti da postoje ljudi koji obavljajući svoj posao, zapravo sede od jutra do mraka.
Ovo povećanje sedentarnog načina života već uzima danak zdravlju, navodi Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Njihovi stručnjaci procenjuju da fizička neaktivnost uzrokuje do dva miliona smrti godišnje, što je jedna od 10 vodećih uzroka smrti i invaliditeta u svetu, prenosi portal "Best lajf" ("Best life").
Zašto sedenje toliko loše utiče na naše zdravlje?
1. Gojaznost
Celodnevno sedenje može dovesti do brojnih zdravstvenih problema, a najveća verovatnoća je da će se oni pojaviti kod osoba koje imaju prekomernu težinu ili gojaznost.
Pre svega, dugo sedenje može dovesti do povećanja telesne težine, jer se neaktivnošću usporava metabolizam.
Studija iz 2012. godine, je dokazala povezanost gojaznosti i sedentarnog načina života.
Podaci Centra za kontrolu bolesti pokazuju da je u SAD, gde je stopa gojaznosti veća od 30 procenata, čak isti procenat odraslih osoba uopšte nemaju fizičke aktivnosti.
2. Pojava bola u leđima
Celodnevno sedenje napreže kičmu, vrat, ruke i noge, što dovodi do toga da se kod mnogih osoba razvije hronična bol.
Dugo sedenje može da dovede do lošeg držanja i bolova u leđima, posebno ako se ne sedi u specijalnim stolicama (ergonomske stolice) ili se celodnevni rad obavlja u nekom od pognutih položaja.
To je zbog toga što je kičma dizajnirana da se izduži, kako bi u tom slučaju telo moglo efikasno da isporučuje kiseonik, krv i hranu okolnim mišićima, pršljenovima i diskovima. Kada se sedi na kauču, krevetu ili drugoj mekoj površini tokom dužeg perioda, kičmeni pršljenovi postaju ugroženi.
Rešenje bi se moglo naći u pauzama od dugog sedenja, koje mogu poboljšati mišićno-koštano zdravlje. Preporuke fizijatara su da se na svakih pola sata stoji, proteže i hoda najmanje minut ili dva. Redovnim kretanjem i istezanjem tokom dana, pomoći će da zglobovi, ligamenti, mišići i tetive budu opušteniji, što će zauzvrat pomoći da se ljudi koji dugo sede osećaju prijatnije i opuštenije, a samim tim i produktivnije.
3. Razvijaju se bolesti srca
Istraživanja pokazuju da kada se sedi ceo dan, rizik od kardiovaskularnih bolesti se povećava, pa čak iako se posle posla vežba. Naravno, ovo je problem osobama koje mnogo sede, preko deset sati, zato što dugo sedenje može dovesti do višeg nivoa holesterola i triglicerida u krvi.
Prekomerna težina ili gojaznost, što je verovatnije kod sedentarnog načina života, takođe može dovesti do visokog krvnog pritiska, nakupljanja masti u arterijama i drugih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti.
4. Dijabetes
Takođe, postoje dokazi koji ukazuju na to da predugo sedenje može povećati rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, jer može dovesti do insulinske rezistencije.
Dijabetičarima se preporučuju da svakih pola sata ustaju i prošetaju, mada bi pravi efekat dobili kada bi to vreme iskorisitilo za par vežbi. Jedna studija je potvrdila da tri minuta kretanja na svakih posla sata, poboljšava nivo glukoze u krvi kod odraslih sa dijabetesom tipa 2.
5. Česta je pojava anksioznih stanja i depresivnosti
Celodnevno sedenje može uticati na mentalno zdravlje, upozoravaju stručnjaci, jer oni koji vode sedentarni način života imaju tendenciju da dožive povećan nivo stresa, anksioznosti i depresije.
Istraživanjem iz 2020. godine posmatralo se kako se nivoi depresije poklapaju sa povećanim stopama sedenja tokom karantina usled pandemije. Došlo se do saznanja da su se fizičke aktivnosti zaposlenih smanjile za čak 32 posto tokom "lokdauna". Ispitanici su izjavili da su se tokom tog vremena osećali više depresivno, anksiozno i usamljeno.
Dobra vest stigla je narede godine, kad se u daljim istraživanjima dokazalo da se mentalno zdravlje može poboljšati povećanjem fizičke aktivnosti.
6. Problemi sa prostatom
"Mnogi ljudi znaju da sedentarne navike mogu dovesti do gojaznosti, ali možda ćete biti iznenađeni takođe kada saznate na koji način previše sedenja može da povredi vaš urološke organe. Previše sedenja stvara veliki pritisak na muške reproduktivne organe, što može, zauzvrat, da stvori iritacije", kaže doktor Adam S. Ramin, urološkom hirurgu.
Ovaj lekar kaže da postoji značajan porast u broju pacijenata koji dolaze u njegovu ordinaciju sa prostatitisom, koji je u direktnoj vezi sa dugotrajnim sedenjem.
7. Problemi sa cirkulacijom
Celodnevno sedenje takođe može da poremeti cirkulaciju, koja može nastati posebno zbog "prinudnih položaja" poput savijanja kolena dok se sedi na stolici.
"Najveći problem sa lošom cirkulacijom je što vaše ćelije ne dobijaju kiseonika, onoliko koliko im je potrebno. Kada ćelije nemaju kiseonik koji im je potreban, ne mogu dobro da funkcionišu", kaže doktor Mišel Grinvel.
Dobra vest je što se cirkulacija može poboljšati ukoliko se prave redovne pauze za kretanje tokom celog dana. Ustajanje i istezanje na makar svakih pola sata, pomoćiće da se izbegnu najgori zdravstveni rizici povezani sa produženim sedenjem.
