RT Balkan istražuje: Kakva je srpska porodica danas i kakav je njen značaj

Statistički podaci govore da danas u Srbiji najviše ima porodica koje imaju samo jedno dete, a oko 40 posto roditelja gaji dvoje dece. Skoro svaki treći bračni par nema decu, a višegeneracijska porodica, koja je vekovima bila zaštitni znak naše kulture, polako nestaje. 

I dok pokušavamo da preživimo tragediju koja se dogodila u beogradskoj osnovnoj školi, kada je tinejdžer pucajući pištoljem ubio decu iz svog odeljenja i čuvara škole, tražimo utehu i snagu, pre svega u svojim porodicama. Učili su nas da je porodica osnovna ćelija svakog društva, a na međunarodni praznik porodice, svedoci smo da se i u našem društvu porodica promenila.

"Porodica danas se bori za zajedničko vreme, izgubila je neke svoje rituale, nedeljni ručak, najpoznatiji neki zajednički ritual koji nije samo hrana, već je to i kvalitetno vreme zajedno i okupljanje oko stola. Roditelji su, na neki način, otuđeni od dece, ili bolje da kažem deca od roditelja. Otac i majka previše rade, ponekad i dva posla da bi mogli da obezbede, deci i sebi, egzistenciju, što naravno onda utiče i na kvalitet i količinu provedenog zajedničkog vremena.

Roditeljstvo je postalo pravi podvig zato što su roditelji preopterećeni, poprilično su istrošeni i ne ostaje previše za građenje nekog kvalitetnog odnosa. Porodica ima puno izazova, ali još uvek ima, ja bih rekao, dovoljno snage i kapaciteta da se na jedan zdrav način bori u svemu tome, i da gradi jednu zdravu porodičnu strukturu", kaže Nebojša Savić, predsednik Udruženja za brak i porodicu.

Gde je porodica danas i kakav joj je značaj, kakva joj je uloga u društvu?

"Porodica uvek ima važnu ulogu u društvu, ali danas je u krizi, kao što je celo društvo u krizi. Njen značaj jeste veliki u odgajanju dece, u pružanju jedne dobre atmosfere, stabilnosti. Danas puno pričamo o porodici i porodičnim vrednostima, ali na žalost, u praksi vidimo da to nije na vrhu životnih prioriteta. Trebalo bi se vratiti porodici i porodičnim vrednostima, ne samo pričati o tome, već na prvom mestu svojim primerom i podizanjem opšte klime pokazati."

Međunarodni dan porodice obeležava se od 1993. godine, kada ga je Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila važnim datumom sa ciljem da se posebna pažnja posveti značaju ove jedinice društva i osnaži porodica kao jedna od najvažnijih tvorevina civilizacije. Funkcionalna i zdrava porodica jedan od glavnih uslova za stvaranje zdravog pojedinca, ali i zdravog društva. Šta danas znači "zdrava porodica"?

"Najbolji opis zdrave porodice jeste atmosfera ljubavi, topline, prihvatanja koja vlada u porodičnim odnosima. Šta to znači? To znači da se svako u porodici oseća voljenim, slobodnim da primi i da ljubav, gde oseća poštovanje, podršku, gde prima ohrabrenje od drugih članova porodice, a isto tako on to daje drugima u porodici. Znači, porodicu moramo da posmatramo kao jedan zdrav porodični sistem, koji služi na dobrobit svim članovima. Porodica je mesto gde je komunikacija dobra, kao i sposobnost da se rešavaju sukobi koji će se pojaviti. Ta karakteristika funkcionalne porodice jeste sposobnost adaptacije na nove okolnosti. Sposobnost da se nosi sa gubicima, tragedijama unutar porodice ili u društvu."

Često se u današnje vreme provlači "nemanje vremena", kao uzrok sve manjeg komuniciranja sa decom. Savić smatra da se moraju odrediti prioriteti, jer roditelji, kako kaže, često upadnu u zamku obezbeđivanja stvari za koje misle da su detetu potrebne i u trci za egzistenciju. 

"U manjem uzrastu deci je jako bitno prisustvo roditelja. Zato što prvu  sliku kako porodica treba da izgleda mi dobijamo od svoje primarne porodice, odnosno gledamo u brak roditelja i ljudi oko nas, što je jako bitno. U poslednje vreme, posebno nakon tragedije u školi, čujemo - razgovarajte sa decom. To uopšte nije tako jednostavno, ni lako. Pre bih ja rekao slušajte decu, jer komunikacija nije samo:` Sad ću ja tebi da kažem nešto!`

Ako roditelj ima takav stil, ništa neće postići. Komunikacija sa decom se razvija dok su ona u vrtiću i onda ih slušamo i treba nam strpljenja za njihove priče. Kada dođu u tinejdžerski period, ako nemamo izgrađenu kulturu dijaloga sa njima, teško ćemo imati kvalitetnu komunikaciju. Jednostavno, neće da dele stvari sa nama, jer nemaju tu naviku," objašnjava Savić zbog čega je važno da roditelji provode vreme sa svojom decom.

Sa druge strane, smatra Savić, i to razgovarajte sa decom nije lako, jer su roditelji istrošeni kada dođu kući, opterećeni su untrašnjim borbama i krizama u borbi za ekonomsku egzistenciju. 

Kada biste dobili priliku da napravite neku strategiju za obnovu porodice, šta biste prvo uradili?

"Uh, to je dobro pitanje. Prvo, mi moramo to da uradimo, ne mogu to da urade ni psiholozi ni sociolozi, ni biolozi, ni političari. Potrebna je jedna široka akcija u tom pravcu. Na primer, model poslovanja u Srbiji je u suštini protiv porodice. Posebno se odražava kod ljudi koji rade kod privatnika, jer oni rade praznikom, vikendom, od ujutru do uveče. Dobiju slobodan dan preko nedelje, kada su deca u školi, pa opet nemaju kvalitetno vreme sa svojom decom i porodicom. Prvo treba obezbediti kvalitetno vreme, na primer neradna nedelja.

Drugo, promovisati brak, porodicu i porodične vrednosti na jedan zdrav način, počev od vrha vlasti, pa na svim nivoima vlasti. Naša država već daje pomoć i motivaciju za prvo dete, drugo, treće dete...Ima tu puno mera, ali je potreban povratak na jedan zdrav sistem vrednosti. Jer mi smo društvo koje je, nažalost, već od ratova devedesetih, pa do sada, sejalo nasilje i mržnju. I ovo sve što se sad dešava je ono što smo sejali, to smo sada ubrali. Mi i dalje sejemo nasilje, a to uništava i porodicu i društvo."