Sportski automobili na ruski način: Kako izgledaju bolidi Marusja, Lada Revolušn i Krim

Početak dvehiljaditih za rusku automobilsku industriju označavao je samo jedno: fokus ne može ostati isključivo na proizvodnji teretnih i putničkih automobila, već se mora razvijati i inovirati u skladu sa razvojem tehnologija. Ruski "superkar" automobili imali su zavidne karakteristike, a neki od njih i tu čast da učestvuju u prestižnom takmičenju Formule 1.

Marusja - "prvenac" u kategoriji luksuznih sportskih automobila

Marusja Motors (Marussia Motors) bila je prva ruska kompanija koja je odlučila da svoj fokus stavi na izradu jedinstvenih sportskih automobila premijum kategorije, a proizvodnja, kao i salon nalaze se u Moskvi, prestonici luksuza i inovacija.

Legendarna Marusja (Marussia), "prvenac" rok muzičara Nikolaja Fomenka i biznismena Jefima Ostrovskog, svetlost dana ugledala je još 2008. godine, a svoj prvi javni nastup na sajmu automobila u Frankfurtu, Marusja je morala da sačeka skoro godinu dana. Tada je Marusja bila izložena u dve različite verzije: B1 i B2, a razlika je bila uočljiva samo u dizajnu. Obe verzije su imale V6 motor sa 2800 kubika i 420 konjskih snaga, a maksimalna brzina koju je Marusja mogla da dostigne iznosila je 300 kilometara na čas.

Glavni inženjeri ništa nisu prepuštali slučaju: motori su se proizvodili u saradnji sa britanskom kompanijom Kosvort (Cosworth) čija je uža specijalnost upravo izrada motora za sportske automobile, a od nula do 100 kilometara na čas Marusji je potrebno svega 3,8 sekundi. Svoj uspeh ovaj bolid je imao prilike da pokaže i na svetski priznatom takmičenju Gran-Pri Formule 1, a salon Marusja Motors u Monte Karlu otvorio je princ Albert II.

Nažalost, Marusju je sustigla tragična sudbina: nakon šest godina, 2014. godine kompanija je zatvorila svoje proizvodne pogone zbog nedostatka sredstava za finansiranje, a tokom perioda poslovanja iz fabrike je izašlo oko 10 luksuznih automobila. Danas se nekoliko primeraka nalazi u posedu ruskih biznismena, a jedan od prvih modela svoj "večni dom" pronašao je u Moskovskom muzeju transporta.

Lada Revolušn

Jedan od prvih sportskih automobila domaće proizvodnje na ruskom tržištu se pojavio pre ravno dvadeset godina, a Revolušn bila je jedan od najambicioznijih projekata kompanije Lada: proizvodnja bolida za jednu osobu rađena je "od nule" bez postojanja prototipa.

Lada Revolušn mogla se pohvaliti motorom od 1600 kubika i 215 konjskih snaga, a za razvijanje brzine od 100 kilometara na čas Revolušnu je bilo potrebno 6,5 sekundi. Projekat Lada Revolušn uspeo je dva puta da se unapredi: RS2 model imao je modifikovano vešanje i sistem hlađenja motora, dok je Revolušn III dobio novi dizajn i 2.0 motor.

Koncept je bio izložen u Parizu na sajmu automobila 2008. godine i bila je planirana proizvodnja po specijalnim porudžbinama, ali je iste godine zbog krize izrada ovog automobila obustavljena.

Krim

Ovaj sportski "superkar" ruske automobilske industrije, Krim, mnogi nazivaju "diplomcem" zbog pojednostavljenog izgleda i donekle nezgrapnih formi, a ovaj naziv sasvim je opravdan - ovo vozilo izrađeno je u Moskovskom državnom tehničkom univerzitetu Bauman 2013. godine, a za osnovu je uzet automobil Lada Kalina.

Krim je izrađen kompletno od karbona, sa manuelnim menjačem i motorom sa 1800 kubika i 136 "konja", a kao pogonsko gorivo koristio se metan. Od nula do sto, Krimu je potrebno 8,6 sekundi, dok je maksimalna brzina ograničena na 220 kilometara na čas.

Danas Krim postoji u svega dva primerka - osnovni model iz 2013. godine, i "ristajling" iz 2019. godine: ovaj model doživeo je modifikacije kvačila, osovine i "školjke", a pojedini elementi izrađeni su na 3D štampaču.