Tajne letećih radilica - Deset najzanimljivijih činjenica o pčelama

Da li ste znali da matica tokom života položi preko pola miliona jaja? Ili da je potrebno oprašiti preko milion cvetova kako bi se napravilo manje od tri kilograma meda?

Pčele već vekovima fasciniraju ljude zbog njihove organizacije, sistema rada, hijerarhije, ali i vrlo važne uloge u održavanju ekosistema planete. Osim što proizvode slatki, drevni i lekoviti med, oprašavaju više od osamdeset odsto biljaka koje redovno konzumiramo.

Samo neke od njih su jabuka, kajsija, trešnja, kruška, borovnica, grožđe, orasi, bademi, krastavci, paradajz... Oprašuju i biljke koje se koriste u ishrani stoke, kao što je detelina, tako da imaju i indirektnu, ali značajnu ulogu u proizvodnji mesa i mleka.

Pored hrane, pčele nam omogućavaju i čist vazduh, jer oprašivanjem različitih vrsta drveća dolazi do razvijanja šuma, koje obezbeđuju kiseonik. Kada ne bi bilo pčela, nestali bi i travnati ekosistemi, jer one oprašuju cveće, travu i žbunasto rastinje, koje su takođe staništa mnogih divljih insekata i životinja. Skoro je teško poverovati da tako mala bića imaju toliko veliku ulogu u svetu. Osim njihovog doprinosa živim bićima, postoji još nekoliko fascinantnih činjenica o ovim insektima:

• Jedna pčela može proizvesti jednu kašiku meda za ceo život, koji traje od četiri do šest nedelja. Kako bi se proizvela jedna tegla od dvesta sedamdeset grama, potrebno je da 683 pčela lete oko pedeset kilometara i sakupe oko dva i po kilograma nektara sa preko milion cvetova, što dokazuje odakle dolazi izreka"vredan kao pčela".

• Pčele mogu leteti brzinom do devetnaest kilometara na sat. Tokom svakog leta, u potrazi za nektarom, posetiće najmanje od pedeset do sto različitih cvetova.

• Skoro svako može pomoći pčelama, čak i ako se nalazi u urbanoj sredini – dovoljno je posaditi nekoliko cvetova na terasi (bela detelina, lavanda, neven, žalfija...) i održavati ih. Ako pronađemo povređenu pčelu, koja ne leti ili ne može da se uspravi, možemo joj dati dve kapljice šećera pomešanog s vodom i sačekati da ih konzumira. Bolje je izbegavati braon šećer, jer ih ne mogu pravilno svariti.  

• Za sada je u svetu pronađeno oko dvadeset hiljada vrsta pčela. Na Balkanu živi oko hiljadu, a u Srbiji oko osamsto pedeset vrsta.

• Ishrana pčela se sastoji od meda i polena. Med obezbeđuje ugljene hidrate za energiju, a proteini iz polena im daju potrebne aminokiseline. Međutim, matica ima malo drugačiji režim ishrane: posebnu mešavinu meda i polena, koja se zove "matični mleč", koji joj pomaže u plodnosti. Sadrži više meda nego tipičan obrok ostalih pčela.

• Održavanje plodnosti matice je izuzetno važno, jer će ona tokom svog života položiti čak osamsto hiljada jaja. Njen život je posvećen reprodukciji i napušta košnicu samo jednom u životu, kako bi se parila.

• Osim što su veoma vredne, pčele su vrlo pedantne i uredne – često sređuju i čiste svoju košnicu, ali i jedne druge.

• Pčele mogu da kradu iz drugih košnica. Ako pčelar ostavi susednu košnicu pristupačnom, neke pčele mogu otići kod komšija, u potrazi za medom. U slučaju da pčela stražar oseti nepoznat miris uljeza, dolazi do borbe i ubadanja do smrti. Kada je uljez dovoljno pažljiv, vremenom može poprimiti miris druge košnice i ulaziti i izlaziti bez problema.

• Šestougao, oblik ćelije u košnici je, prema mnogim naučnicima, najefikasniji oblik na svetu, zato što njihova struktura u košnici omogućava maksimalno iskorišćavanje prostora. Iako su zidovi heksagona napravljeni od tankih slojeva voska, mogu da izdrže velike težine.

• Pčele su hladnokrvne i moraju konstantno održavati odgovarajuću temperaturu u košnici. Kada je vreme hladno, pčele lete u gustom roju, i na taj način se međusobmo greju. Pored toga, pukotine i male otvore u košnici će biti „zakrpljeni“ propolisom. Kada je vruće, plele sakupljaju vodu i naprave krug oko ulaska u košnicu, pa svojim krilima raznose kapljice i prave prirodni "ventilator".