Anksioznost od telefonskog poziva: Jednostavni načini za prevazilaženje telefobije

Da li i vi oklevate kada vidite poziv na displeju svoga mobilnog telefona? Možda vam kroz glavu prođe misao - "Nisam spreman/spremna za razgovor sada", pa umesto toga samo brzo odgovorite porukom da ćete pozvati kasnije.

Iako veliki deo svoga dana provodimo sa telefonom u rukama, mnogi od nas se stide ili se osećaju nelagodno kada je reč o upotrebi telefona za njegovu primarnu funkciju - obavljanje telefonskih poziva.

U stvari, jedno istraživanje kancelarijskih radnika u Velikoj Britaniji pokazalo je da 40 posto bejbibumera i 70 posto milenijalaca postaje uznemireno kada telefon zazvoni. Generacija Zed je toliko sklona da ignoriše telefonske pozive da ih čak nazivaju "sajlent", mutirana generacija", piše Bi-Bi-Si.

Razgovor u realnom vremenu može biti strašniji od komentarisanja na društvenim mrežama ili slanja poruka, a od ove socijalne nelagodnosti pate milioni ljudi širom sveta.
Fobija od telefona, "telefobija", je strah od upućivanja ili primanja telefonskih poziva i  postoji skoro otkad postoje telefoni, a sada su ovi slučajevi u značajnom porastu.

Jedna studija sa ispitanicima uzrasta od 22 do 37 godine, pokazala je da 81 posto oseća zabrinutost zbog razgovora putem telefona. "Imamo ljude u pedesetim i šezdesetim godinama koji govore da im telefonski pozivi izazivaju uznemirenost", kaže Meri Džejn Kops, koja je obučavala hiljade ljudi o telefonskoj komunikaciji skoro dve decenije.

Koji su uzroci telefobije

Naučnici se slažu da je koren problema u strahu od osude. Zapravo, ogromna količina naše kognitivne energije ide na upravljanje onim što drugi ljudi misle o nama - drugim rečima, uglavnom želimo da nas svi vole i prihvataju.

I upravo telefonski pozivi mogu da izazovu ovu potrebu na nekoliko načina. Prvo, stavljaju nas u središte pažnje, privlačeći pažnju drugih. A ljudi žele na sve moguće načine da izbegnu osudu bilo koga ko možda sluša.
Međutim, čak i ako niko drugi ne prisluškuje, telefonski poziv je sama po sebi teška društvena interakcija. Uglavnom zato što nije baš društvena, jer smo naučeni i instinktivno znamo da je više od pola komunikacije zapravo vizuelno. Razgovaranjem putem telefona nedostaju nam gestovi, izrazi lica i govor tela.

"U stvarnom životu, možemo da vidimo da li neko ima ljutito ili zbunjeno lice, kako reaguje na naš odgovor i mi dobijamo taj odgovor koji možemo da prepoznamo. Za razliku od toga, na telefonu možete čuti tišinu na drugoj strani, a ako smo već uznemireni, tu tišinu smo skloni da popunjavamo negativnim mislima. A to može dovesti do još veće nervoze", objašnjava profesorka Alison Papadakis, direktorka kliničkih psiholoških studija na Univerzitetu Džon Hopkins.

Udaljavanjem od običnih telefonskih poziva, još više se razvila anksioznost od njih. Sada šaljemo sms poruke, mejlove, i komentarišemo na društvenim mrežama. Upravo funkcija poziva je sada možda jedna od najmanje važnih na našim telefonima.

"Veliki deo sadašnje komunikacije je onlajn, i ljudi su navikli da nude odabranu, osmišljenu verziju sebe. To znači da mladim ljudima može biti teže da shvate da tokom telefonskog razgovora možda nećete imati kontrolu koju imaju na mrežama", smatra profesorka Papadakis. 

U pisanoj komunikaciji mi imamo vremena da saberemo svoje misli i uredimo pre nego što pritisnemo "pošalji". Tokom poziva mi ne znamo šta se može desiti. Za generaciju koja je odrasla sa internetom na dohvat ruke, koja se ne seća fiksnog telefona ovo je još veći šok. Zapravo, oni smatraju da im telefonski pozivi oduzimaju više vremena od sms poruke i ponekad im pozivi deluju kao "upad" u njihov svet, prekidajući im tok misli i dan. Zato ih izbegavaju.

Preboleti telefobiju

• Početi sa kratkim razgovorima

"Najbolji pristup je terapija izloženosti. Za neke ljude radi se o "skidanju flastera" samo prvim pozivom, a onda će možda početi da se osećaju bolje. Ili, ako se plašimo razgovora preko telefona, prvo bi trebalo da pokušamo sa kratkim pozivima od minut, dva. Kada smo spremni možemo povećati količinu razgovora na prosečno 'ćaskanje'", smatra Papadakis.

Takođe, predlaže se da se telefonira porodici i prijateljima umesto slanja poruke. 

• Napraviti kratke beleške pre poziva

Pravljenje beleški može pomoći za sve, od poziva na poslu do traženja termina kod lekara, pa čak i susreta sa prijateljima. Ovo funkcioniše bez obzira na to da li su pozivi dolazni ili odlazni. Neki ljudi se osećaju gore kada su oni ti koji se zovu, smatraju psiholozi, ali samo slušanje zašto neko zove, a zatim ponavljanje toga vraća ponovo kontrolu. Takođe bi trebalo reći na primer "Trenutno ne znam odgovor, ali saznaću", ukoliko niste spremni da odmah odgovorite na postavljeno pitanje. 

• Lažni osmeh

Neke studije ukazuju da bi za razgovor koji nam je nelagodan trebalo prilagoditi izraz lica. Prema studiji naučnika sa Univerziteta u Portsmutu, ljudi zapravo mogu da "čuju" naš osmeh.

"Kada slušamo ljude kako govore, možda hvatamo sve vrste znakova, čak i nesvesno, koji nam pomažu da interpretiramo govornika. Ne samo da osmeh pomaže da zvučimo bolje i kao da imamo više samopouzdanje, već nas takođe čini srećnijim", rekla je doktor Ejmi Drahota, jedna od istraživača .