Magazin
Istorija medenog meseca: Od otmice do romantičnog bekstva
Romantični beg sa bučne skupine daljih i bližih rođaka, odmah nakon stupanja u brak, mladencima je omiljeni deo proslave. Međutim, istorija otkriva malo suroviji običaj koji se krije iza ovog rituala. Kako je medeni mesec od otmice postao putovanje iz snova?
U današnjem društvu, medeni mesec je putovanje na koje mladenci odlaze odmah nakon sklapanja braka. Ali, ovaj veseo i lep običaj nije imao tako romantičan početak.
Pre svega brak nije uvek bio sporazuman i iz ljubavi kao danas. Možda to najbolje opisuje jedna jedina nordijska reč "hjunottsmanathr" koja iako opisuje prvu pojavu medenog meseca, pre svega označava kidnapovanje devojke.
Muškarci su nekada otimali one devojke, koje im se dopadaju kako bi im postale neveste. Dozvola porodice nije tražena niti dobijana, a mladoženja bi krio svoju tek otetu nevestu mesec dana. U ovom periodu bi ili porodica prestala da traži devojku ili bi ona zatrudnela sa svojim otmičarem/mužem, a tada povratak kući nije bio moguć.
Takođe se sada smatra da su neki siromašniji muškarci to činili kako bi izbegli da ženinoj porodici plaćaju miraz u oblastima kao što su Kina, Južna Amerika, Istočna i Južna Azija, Afrika i neke romske zajednice.
Mesec i med
Reč "honeymoon", engleska reč za medeni mesec, nastala je spajanjem dve reči honey - med i moon - mesec i predstavlja slatki period posle venčanja u kome se pilo alkoholno piće sa dodatkom meda.
Istorija beleži podatke da je ovaj običaj pronađen još kod Sumera, starog naroda koji je živeo na teritoriji današnjeg Južnog Iraka. Sumeri su mladencima poklanjali tada najvredniji dar - med. Običaj je nalagao da mladenci mesec dana nakon venčanja konzumiraju brak i med i da intenzivno rade na stvaranju potomstva. Med je služio kao lek ovom starom narodu, ali je bio i afrodizijak i izvor energije. U to vreme, takođe se pila i medovača, koju je mladin otac poklanjao mladoženji (za snagu i izdržljivost), pa neki istoričari smatraju da je izraz "medeni mesec" nastao još tada.
Sličnu tradiciju imali su i Tevtonci (viteško germansko pleme) koje je održavalo venčanja isključivo u vreme punog meseca. Nakon svečanog obreda, mladenci su napuštali porodicu i povlačili se u samoću do sledećeg punog meseca. Ovo vreme provodili su u ljubavi i nežnosti, upoznajući jedno drugo i učvršćujući svoju vezu.
U srednjem veku, med je bio simbol "slatkog života" bez gorčine i razmirica, a pošto je sve što je lepo i slatko, kratkotrajno, stariji su govorili da je brak najslađi od jednog do drugog punog meseca i da zato treba znati uživati jer je ta zanesenost prolazna. Takođe, u mesecu nakon venčanja, ispijala se medovina za plodnost i sreću, čije su temelje mladenci postavljali baš u tom prvom periodu braka. Otuda i istorijsko objašnjenje za medeni mesec: to je referenca na medeni napitak koji se pio dok mesec ne ispuni ceo krug.
Od otmice zalivene medovinom do uzbudljivog odmora na suncu
Viktorijancima i 19. veku, periodu kada se sve više parova venčavalo iz ljubavi (ili makar uz pristanak) možemo zahvaliti za početak bračnih putovanja. Naime, mladenci iz više klase bi otputovali kako bi imali vremena da budu sami, a ni tek venčani parovi iz nižih slojeva nisu u potpunosti izostavljeni - oni su išli na jednodnevni izlet u najbliži grad. Takođe mesec dana je mladi par bio pošteđen rada na njivi i fizičkih poslova.
Nakon što je otmica prestala da postoji kao način "sklapanja braka", praktikovana je u ritualnom obliku, objašnjavaju istoričari. Dakle, sada je mladoženja odvodio mladu uz saglasnost njene porodice, a obe strane su dobro znale da će određena cena biti ponuđena i prihvaćena za mladu. Kasnije je postalo uobičajeno da mladoženja unapred plati ocu neveste određenu sumu novca i da održi javnu ceremoniju venčanja, pre nego što odvede ženu svojoj kući.
Dakle, savremeni romantični medeni mesec postao su moguć iz dva razloga. Prvo, brak je postao manje transakcija a više ljubav, a drugo, industrijski napredak je omogućio više putovanja.
I upravo tradicija da tek venčani parovi putuju i odlaze na odmor odmah nakon sklapanja braka, najverovatnije potiče od turističkih tura popularnih među višim klasama, u kombinaciji sa porastom popularnih putovanja i turizma na samom početku 19. veka. Sasvim je prirodno da bi novopečeni par možda želeo malo vremena daleko od svih, kako bi uživali u društvu jedno drugog nakon venčanja.
Međutim nisu svi imali sreće da odmah nakon sudbonosnog "da" odu na put. Neki mladenci su odlazili u posetu porodici i prijateljima, koji nisu mogli da prisustvuju njihovom venčanju.
Medeni mesec danas
Srećom, koncept medenog meseca je prerastao u mnogo luksuzniju proslavu. Većina današnjih parova odlazi na medeni mesec kako bi proveli kvalitetno vreme zajedno. Koju god destinaciju da izaberu, svrha je obično da provedu neko romantično vreme nasamo.
Nedavno je savremeni medeni mesec doživeo još jednu važnu promenu, usled pretrpanih poslovnih rasporeda i manjeg budžeta. Parovi sada ili čekaju određeno vreme nakon venčanja da uštede za najbolje moguće putovanje, ili proslavljaju "mini medeni mesec". Na ovo kratko putovanje ide se odmah nakon venčanja a krajnja destinacija je relativno blizu, sve u cilju trošenja manje novca. Parovi se odlučuju na ovakav medeni mesec, ukoliko planiraju veliko putovanje za kasnije ili ako nisu u mogućnosti da duže odsustvuju sa posla nakon venčanja.
