Brak je još uvek važna institucija

Iako gledajući medije deluje da su u Srbiji više razvodi nego venčava, statistike govore drugačije. Svaki četvrti brak se razvede, ali je po mišljenju našeg sagovornika, Nebojše Savića, savetnika za brak upravo problem u medijskom izveštavanju. Mediji prenose posebno kad se poznate, javne ličnosti razvode, jer je to primamljivo, zanimljivo, privlači čitaoce, a i strani mediji prenose takođe.

"Naravno da brak ima svoje mesto. Brak je uvek u modi i brak nije u krizi, ali u krizi mogu da budu ljudi koji ulaze u brak. Brak je još uvek neprevaziđena zajednica muškarca i žene kao i cela porodica i sve ono što nosi i najbolje je mesto za podizanje budućih generacija. Naravno da su brak i porodica sad pod udarom, svet se menja, drugačiji su prioriteti ljudi sada nego pre. Mi imamo u Srbiji trend da ljudi sve kasnije stupaju u brak", smatra naš sagovornik, odgovarajući na pitanje da li je brak još uvek važan. 

Zašto mislite da kasnije stupanje u brak može biti problematično? 

"Prvo imamo to što nazivamo "produženo detinjstvo", ljudi malo kasnije sazrevaju, u kasnijim godinama formiraju porodicu, i onda između ostalog imaju manji broj dece. Današnje žene koje se venčavaju u svojim tridesetim godinama, teško odlučuju da imaju više od jednog deteta. Sa druge strane, imamo taj da tako kažemo, savremen način života. Tako da brak i porodica jesu ljudima važni, ali kao da nisu više na vrhu njihovih životnih prioriteta. U tom smislu mi možemo da pričamo da je tu došlo do promene, pogotovo kod mlađih generacija kada se govori o braku i o porodici. Danas imamo i ono što pre nismo imali, brak koji nije brak ,u smislu da ljudi nisu registrovani, zvanično venčani, ali da žive zajedno."

Mladi su danas pred ogromnom mogućnošću izbora, kako treba da izgleda partnerski odnos pre braka - da li je to zabavljanje ili otvorena veza, ali i kako treba da izgleda brak. Zajednički život bez "papira" ili tradicionalni brak, takođe je jedna od čestih dilema. Ovakva mogućnost izbora često ide ruku pod ruku sa zbunjenošću. Kao što nam mnoštvo proizvoda u supermarketu ne olakšava, već otežava kupovinu, tako je i današnjim generacijama koje imaju privilegiju izbora da organizuju život kako žele, teže nego njihovim precima pred kojima je bio samo jedan put. Za mnoge mlade ljude, tradiocionalni brak je "samo papir" i ne vide razliku u odnosu na zajednički život bez formalnog stupanja u brak.

"Sam brak ima svoje prednosti. Ja mogu da kažem iz svog iskustva, kada mi dođu na bračno savetovanje, ljudi koji su u braku oni pokazuju jaču želju da ostanu u braku, uporniji su da reše probleme i konflikte koje imaju. Ljudi koji samo žive zajedno, nekako lakše odustanu. Kao da su time ostavili pritvorena vrata iza sebe, pa ako ovo ne ide, ako ovo ne uspe, lakše ću izaći iz ovog odnosa. Pogotovo to primećujem kod ljudi koji su već imali jedan brak koji se završio neuspehom i onda oni ulaze u takve veze, i žive zajedno i onda ako ta veza propadne, oni ne računaju da je to bio brak, pa im je lakše da kažu da se nisu razveli tri ili četiri puta, nego eto samo jednom su doživeli takvu stvar. Brak ipak nije samo papir. Vi se zavetujete jedno drugome pred bogom i pred ljudima, porodicom, to je ipak jedan svečani čin iza koga stoji odluka, "pojašnjava naš sagovrnik razliku između "samo papira" i tradicinalnog braka.

Kako mislite da može da se pomogne mladima koji žele da imaju uspešan brak?

"Svest o tome kako jedan brak treba da izgleda, mi donosimo iz naše primarne porodice, tj. iz porodice gde mi odrastamo. Deca se najbolje uče sopstvenim primerom. Najbolja promocija braka i porodice je zdrav brak. Što više dobrih primera oko nas, to je bolje jer pomaže da imamo bolje, zdrave modele braka pred sobom.Prvo vidimo iz svog okruženja u kome rastemo, brak roditelja ili staratelja. Kako se razvijamo i kako postajemo svesni sveta oko sebe, mi vidimo da postoje i drugi modeli. Tada shvatamo da možda naša porodica nije bila savršena, ali gledamo i druge modele okolo. Još jedan način kako pomoći mladima je i kroz edukacije o muško - ženskim odnosima, a onda i konkretnu pomoć za neke bračne krize, konflikte koji su sasvim normalna stvar i pojava u svakom braku."

Na osnovu svog iskustva iz savetovanja bračnih parova tokom 17 godina rada, Savić kaže da su nekada čak 85 posto bile žene te koje iniciraju dolazak kod savetnika. Poslednjih godina sve više je muškaraca, i našem sagovorniku je drago što muškarci u Srbiji preuzimaju inicijativu u sve većem broju i osećaju se odgovornim za svoj brak i za svoju porodicu.

Kako pomoći ljudima koji se bore da održe bračnu zajednicu?

"Prvo moramo da objasnimo ljudima da je u Srbiji 2023. godine moguće imati uspešan brak. S tim da se dobar brak ne dešava sam od sebe. Dobar brak se neguje, gradi, moramo da vodimo računa, da čuvamo svoj brak. To što smo se venčali, obično ljudi misle to je to - to je kraj. U stvari tek tad počinje, to je ta lepota braka u međusobnoj ljubavi, podržavamo jedan drugoga, rastemo zajedno, menjamo se, nismo isti sad i onda, bar ne bi trebali da budemo. Kažem ljudima da gaje bliskost, da gaje intimu, da razgovaraju, ako imaju problema da ih ne ignorišu. Da se problem neće nestati ili rešiti sam od sebe. Ako se stalno vrte u krug i stalno svađaju oko istih stvari pravo je vreme da potraže stručnu pomoć i nastave tamo gde su stali.

"Porodica je stub svakog društva, pruža sigurno utočište za svoje članove, mesto gde se prima, daje ljubav, podrška, razumevanje, gde učimo mnoge stvari. Kao model zajediništva, porodica ne gubi na svom značaju i funkciji, ali ti porodični odnosi su sada mnogo drugačiji nego što su bili pre stotinak godina. Ranije su ljudi živeli radi preživljavanja, to je bio cilj opstanka, a danas su ljudski odnosi mnogo kompleksniji, mi tražimo da nas neko voli i stavljamo emocije i ljubav u prvi plan, što ranije nije bio slučaj", kaže Nebojša Savić, osnivač udruženja "Porodica", odgovarajući na pitanje da li tradicionalnoj porodici preti nestajanje.