"I mi ChatGPT za trku imamo": Ruski programeri lansirali dva projekta na bazi veštačke inteligencije
Softveri sa veštačkom inteligencijom jedan su od glavnih tehnoloških trendova današnjice, a njihov rodonačelnik pojavio se krajem 2022. godine kada je kompanija OupenEjAj (OpenAI) pod dirigentskom palicom Ilona Maska lansirala prvi na svetu čet-bot ChatGPT. Ovaj univerzalni softver koji je u stanju da vodi dijalog oslanjajući se na zahteve i raspoloženje sagovornika brzo je osvojio svet, ali i izazvao strah kod mnogih budući da svojim razvojem preti da zameni mnoge profesije: u strahu su i pisci, i marketari ali i programeri.
Ruski odgovor na ChatGPT
Krajem marta 2023. godine ruska kompanija "Sistema" (Sistemma) lansirala je prvi softver domaće proizvodnje pod nazivom SistemmaGPT, a softver ima mogućnost komunikacije na ruskom i engleskom jeziku. Samo mesec dana kasnije Amerikancima je odgovorila i kompanija "Sber" koja je svojim projektom GigaChat dokazala da ruski programeri itekako prate ne samo svetske trendove, već i veoma brzo mogu da odgovore na izazove. U toku je finalno testiranje i trećeg projekta u "kuhinji" Jandeksa, a projekat je dobio simboličan naziv YaLM 2.0. Jandeks je pre samo nekoliko dana izdao i zvanično saopštenje u kome je potvrdio da je njegov čet-bot YandexGPT integrisan u virtuelnog asistenta "Alisa".
"Prvo se formira jezgro modela, a zatim ga učimo da radi sa rečima, pamti uzročno-posledične veze i gradi logične nizove, kao što se to radi sa decom koja uče da govore", naveo je osnivač i generalni direktom kompanije "Sistema", Sergej Zubarev. "Zatim radimo unapređenje, pri čemu dajemo određeni smisao rečenicama".
Veštačka inteligencija sa karakterom
Platforme sa veštačkom inteligencijom, kojeg god da su "porekla" i dalje su samo programi, a odgovori koje one daju su svojevrsni prosečni rezultat zasnovan na analizi mnogobrojnih tekstova koji su ubačeni u osnovu za učenje. Sa druge strane, specifičan "karakter" čet-bota, odnosno emocionalnu notu njegovih odgovora daje upravo tim programera koji adaptira softver za konkretne zadatke i pruža podršku u realizaciji projekta.
"Faza inicijalnog učenja i nije toliko važna koliko je važan proces unapređenja, odnosno adaptacije. Upravo to unapređenje je poput moždane kore koja kasnije upravlja svim ostalim procesima", naveo je Zubarev. "U procesu unapređenja softveru se može usaditi i "osećaj", pa tako ukoliko se on koristi za potrebe obrazovanja, "ponaša" se kao što bi se ponašao učitelj prema učenicima".
Još uvek postoje nedostaci ruskog softvera
Bez obzira na intenzivan razvoj industrije softvera sa veštačkom inteligencijom u Rusiji, postoje objektivni nedostaci softvera koji trenutno postoje na tržištu. Budući da se za osnovu programa koriste postojeće baze, najveći problem leži u nedostatku relevantnih podataka, budući da su ruske baze značajno manje i nedovoljno dobro strukturisane. Drugi, ne manje značajan problem jeste finansiranje: učiti, nadograđivati i održavati softvere poput ChatGPT zahteva veliki broj eksperata, a samim tim i ogromne svote novca, a da bi se dobile investicije neophodni su jasni planovi za razvoj.