Oslobađanje mašte: Kako razviti kreativnost kod dece

Kreativnost je sposobnost stvaranja, upotreba mašte da se napravi nešto drugačije. Sposobnost kreiranja je u velikoj meri uticala na proces evolucije i omogućila ljudima da se razviju kao vrsta. Obično povezujemo kreativnost sa slikarstvom, pisanjem, vajarstvom, arhitekturom, književnošću i tako dalje, ipak je u stvarnosti kreativnost vidljiva u mnogo više oblasti i disciplina, piše ruski magazin "Vumen".

Sposobnost stvaranja uključuje osmišljavanje novih načina razmišljanja i rada, pa čak i rešavanje širokog spektra problema. Osim toga, kreativnost je jedinstveno lično iskustvo u kome se čovek oseća prijatno, što mu omogućava da se izrazi, postane deo društva i izraste u zdravu osobu. 

Međutim, mnoga deca će tokom odrastanja izgubiti kreativnost i svoje stvaralačke moći. Ovaj gubitak kreiranja i stvaranja, može nastati kao posledica grešaka mentora, odraslih osoba koje su u detetovom okruženju (roditelja, nastavnika, vaspitača, dadilja), a koji su ograničavali kreativne sposobnosti mališana. Da bismo znali kako da se podstakne kreativnost, potrebno je prvo sagledati kojim greškama se sputava:

Kazna za kreativnost - Često se dešava da roditelji kažnjavaju ili zameraju kreativne postupke deteta. Najčešće se to dešava kada dete odstupi od pravila koja su odrasli ili društvo nametnuli i ono ne uradi ono što se očekuje. Na primer kada dete oboji sunce zelenom ili plavom bojom. U takvim slučajevima obično im se prigovara i traži da sve poprave i preboje u adekvatnu boju, u ovom slučaju u žutu. Ne shvatajući da u tom trenutku, gase kreativnost.

Davanje previše uputstava - Odrasli većinom pokušavaju da dokažu detetu da znaju više i bolje, i time nesvesno preuzimaju kontrolu nad njegovom/njenom maštom. Ruski psiholozi ovo smatraju katastrofalnom praksom. Detetu ne bi trebalo sputavati kreativnost stalnim navođenjem, naprotiv, deca mogu malo da se vode i usmeravaju kroz proces stavranja, ali im uvek ostaviti prostor za improvizaciju.

Kopiranje - Kada roditelji traže od dece da prekopiraju ili imitiraju nešto, zapravo misle da rade sve najbolje i kako treba misleći da postavlja "zlatni standard" i usađuje prave ideje. Međutim, pogrešno je mišljenje da se kroz imitaciju može razviti neophodna i jedinstvena veština. Naprotiv, sve je potpuno suprotno. Korišćenje šablona kao vodiča je u redu, ali zamoliti dete da ga bukvalno kopira (na primer, nečiji crtež) narušava kreativnost.

Stalno zahtevajte od deteta "normalnost" - Odrasli bi trebalo da zapamte da je proces stvaranja, kreiranja, odstupanje od "normalnosti".

Baš kao što sportisti na Olimpijskim igrama i svetskim prvenstvima postižu neverovatne i fantastične uspehe trudom i radom, tako se sa marljivošću i redovnošću, mogu trenirati ne samo mišići, već i kreativnost. Dobro je poznata činjenica: zahvaljujući kreativnosti, deca postaju uspešniji ljudi. Ne samo u umetničkom okruženju ili književnosti, već iu finansijskom sektoru i IT oblasti.

Da bi se to uradilo, postoje elementarne vežbe koje se mogu izvoditi i kod kuće i u školi. Glavni postulat kojim bi se trebalo voditi, prema mišljenju ruskih psihologa je: Dete vidi svet drugačije, a to uopšte ne znači da je pogrešno.

Kako im pomoći da svoj kreativni potencijal maksimalno ostvare

1. Pustiti decu da greše

Ovo je jedan od osnovnih koraka u razvoju kreativnog potencijala. Ono što za odrasle može izgledati kao greška i odstupanje od pravila, za dete je najbolji način da stekne kreativno iskustvo.

2. Čitati im priče pre spavanja

Ovo je najelementarniji i najzabavniji način da se uključi mašta i akumulira kreativni resurs za obavljanje različitih zadataka. Odlična vežba je i zamoliti svoje dete da sa vremena na vreme ispriča priču. Kao nagoveštaj, upotrebiti dve-tri ključne reči (ime lika, mesto radnje, zaplet priče...) - ostalo će brzo sami završiti u svojoj mašti.

3. Podsticati izražavanje mišljenja

Često u školi ili kod kuće, nakon odgovora na pitanje, detetu se kaže: "Grešiš", "Kakvu si glupost pomislio!" A nekada se roditelj i smeje detetovim stavovima. U većini slučajeva to dovodi do toga da se kod deteta stvori strah od javnog iznošenja svog mišljenja. Najbolje je pažljivo slušati mališana i pokušati razumeti ideju koju je on izneo. Roditelji i nastavnici bi trebalo da budu ljudi koji su odgovorni za stvaranje okruženja u kojem deca mogu da budu kreativna; mesta gde kao odgovor na polet mašte neće biti vriska i uvreda.

4. Kreativnost i mašta ne mogu se ograničiti

Stoga, ako dete želi da stvori priču sa predmetima ili da je prikaže predmetima, tu želju treba podsticati i pomoći mu da pronađe prave, u ovom slučaju, predmete za realizaciju.

5. Važan je proces, a ne rezultat

Deca bi trebalo da nauče da je istinsko zadovoljstvo i zadovoljstvo u kreativnosti u procesu, a ne na samom kraju (kako se obično veruje). Takođe je neophodno ceniti vreme i trud utrošen na postizanje cilja. Samo tako će potomstvo naučiti da su istrajnost i strpljenje ključni za postizanje svakog od ciljeva koji su sebi postavili u životu.

Još jednom, podsećamo da svaka kreativnost doprinosi mentalnoj prilagodljivosti, odnosno omogućava dečacima i devojčicama da se lako prilagode promenama koje se dešavaju u životu. Pored toga, povećava nivo samopoštovanja i čini ih nezavisnijim. Zato je toliko važno da se od malih nogu razvijaju kreativne sposobnosti.