Kako pomoći deci da se nose sa stresom zbog male mature i prijemnih ispita

Prijemni ispit za mladog čoveka koji bira svoje buduće zanimanje jedan je od važnijih životnih događaja. Potpuno je realno da će mladi osećati tremu i brinuti da li će sve proći dobro. Međutim, ova trema i briga će kod nekoga dovesti do napretka ili zastoja u radu. 

"Stres je nešto što najčešće neće moći potpuno da uklone, a on u određenim trenucima može da im i pomogne. Malo podigne taj adrenalin, pa onda taj adrenalin malo i poboljša koncentraciju i mogu da budu uspešniji nego što su inače. A najveći problem nastaje kada je taj strah pojačan, toliko da dovodi do blokade. Ono što je važno je da se dete dobro spremi, dobro savlada gradivo koje treba posle da prezentuje, bilo pismeno bilo usmeno, i odmah je ta količina stresa niža. Svi se mi bojimo stvari koje su nam nepoznate, kojim ne vladamo dobro. A kada neku stvar dobro savladamo, naučimo, dobro je poznajemo, odmah je količina stresa niža. Tako da svakako deca treba ozbiljno da rade za te prijemne ispite, da se pripreme, uvek da se sa roditeljima i preslišaju i tako dalje, biće im lakše", kaže psiholog Dragana Sotirović iz centra za procene i razvoj "Simeks".

Kako se svake godine podiže prag potrebnih bodova za upis u najpopularnije škole, pred decom je svake godine sve teži zadatak i sve veći zahtevi, pa ne čudi da su oni pod ogromnim stresom danima. Prošle godine je na primer poslednji kandidat na upisu imao čak 96,10 bodova. Briga oko ocena, priprema za prijemne ispite na fakultetima i upis u srednju školu mogu povećati anksioznost čak i kod odličnih učenika. 

Imajući u vidu pod kolikim su stresom deca, da li bi trebalo da roditelji smanje pritisak na njih?

"Kada je roditelj uznemiren, dete će prosto pokupiti te njegove emocije, a time roditelji nesvesno dižu tenziju, i deci. Kada je tenzija suviše visoka ona blokira mozak i dete normalno ne može da iskoristi sav taj svoj potencijal i sve ono što je naučilo. Važno je da roditelji nauče da spuštaju tenziju, da relaksiraju situaciju, da u stvari pomognu detetu da bude vredno, da bude radno, da se pripremi za taj prijemni sipit, a da oni sa druge strane spuste tenziju i ne prave paniku."

Deci se može pomoći stručno putem testova za profesionalnu orijentaciju, koji će na objektivan način pokazati detetove sklonosti i potencijale i omogućiti mu da donese realnu procenu svojih sposobnosti i samim tim napravi bolji izbor. 

Na prijemnom ispitu ovog proleća biće oni koju su završili osnovnu školu, ali i punoletni svršeni srednjoškolci. Kome treba veća pomoć pri izboru zanimanja?

"Sve je to prilično individualno. U principu, deci koja su u osnovnoj školi je vrlo često potrebna pomoć zato što su manje zreli i nemaju dobar uvid u svoje sposobnosti, a koje u krajnjem slučaju nisu do kraja razvijene. Ono što ja mogu da primetim kod dece koja dolaze deca na profesionalnu orijentaciju tog uzrasta, je da oni imaju neke ideje koje su retko vezane za njih i njihove sposobnosti, a mnogo češće je to vezano za neko okruženje, drugare i tako dalje. Traže ono što se tada u društvu ceni i to se često ne poklapa sa njihovom stvarnom strukturom sposobnosti, a najveći je rizik da upišu neku stručnu školu koja nije u skladu sa ovim sposobnostima. U tako izabranoj srednjoj školi imaće određenu grupu predmeta koja je forsirana, a druga grupa predmeta, koja bi njima mogla da odgovara, ne postoji, pa će onda pri upisu fakulteta hteti da isprave izbor, ali će im onda nedostajati znanje iz nekih stvari koje bi njima mogle bolje da idu."

Pored profesionalne orijentacije, trebalo bi pratiti i detetove afinitete, sklonosti i talente. Roditelji koji dobro poznaju svoje dete, mogu da pomognu u uzrastu kada deca nisu spremna ni mentalno ni intelektualno da donose samostalno odluku. Neko je u stanju da realno sagleda svoje dete, i ukoliko ima tu sposobnost, naravno da može dobro da pomogne detetu da donese odluku. Međutim, kako kaže psiholog Sotirović, nekada roditelji, želeći najbolje sopstvenom detetu, mogu da budu preambiciozni, u skladu sa nekim očekivanjima društva ili onim što društvo ceni da se zavedu time i naprave grešku u proceni, navodeći dete da donese pogrešnu odluku.

Kako da im pomognemo kada ne uspeju da upišu školu koju su želeli?

"Ukoliko dete ne uspe da upiše željeno školu, postoje drugi načini da dođe do cilja koji je želelo. Uvek postoje neka alterativna zanimanja, ili smerovi koji mogu biti slični tome. Neuspeh može da bude vrlo stresan i da obeshrabri dete, ali ukoliko se uz pomoć roditelja, taj neuspeh obradi na dobar način, može da bude podstrek i za više rada i za jednu zrelost i razumevanje realnosti na pravi način. Na svakom tom putu do uspeha, do razvoja, neminovno se nailazi na brojne neuspehe i jako je važno da dete od malena nauči da se izbori, da to prihvati i da takvu vrstu situacija nauči da iskoristi da bi sebe unapredilo, razvilo i što pre stiglo do zrelosti, a onda je sve lakše."

Kada govorimo o upisu na fakultet, da li već u srednjoj školi deca znaju šta će upisati? Da li upis na fakultet donosi veći stres nego upis u srednju školu?

"Oni često imaju jasniju sliku i imaju preferencije, zreliji su i više u skladu sa unutrašnjim potencijalima. Ono što ja vidim u tom uzrastu kao najveću grešku, to je strah - šta ako pogrešim, ceo život ću morati da radim nešto mi ne odgovara, nešto što mi ne ide. Ja tada pokušavam da im predočim da je svima teško i gotovo nemoguće da donesu odluku koja će biti za narednih deset godina, petnaest godina, za ceo život, zato što živimo u svetu koji se jako brzo menja. Oni su sada na raskrsnici i na osnovu svoji saznanja, sposobnosti i mogućnosti prave najbolju odluku koju mogu i hvataju jedan pravac. Šta god izabrali, svaka ta oblast je jako široka i ima puno elemenata koji će im se manje dopadati i onih koji će im se više dopadati. Za godinu, dve oni mogu imati opet neku raskrsnicu, pa će moći da biraju druge smerove, izborne predmete... Tada će biti stariji, bolje će razumeti oblast, pa će opet tražiti pravac koji njima odgovara. I onda tako, kroz te male odluke koje će imati uspeće da stignu upravo tamo gde treba da budu."

Kada je reč o trenutnom trendu u izboru zanimanja, naša sagovornica navodi da je posao u sekotur IT delatnosti i dalje na ceni. Ona navodi da je to odličan izbor ukoliko dete poseduje sposobnosti koje ovaj posao podrazumeva, ali je veliki problem ukoliko dete ima neka druga interesovanja, a praktično i druge sposobnosti.