Magazin
Saveti neurohirurga za bolje pamćenje i koncentraciju
Svako ima određen period u kojem mu koncentracija opada, pa pamćenje informacija nije efikasno kao uvek. U većini slučajeva se stanje poboljša "samo od sebe", ali kada problem ne nestaje nedeljama, onda je možda vreme za male promene u načinu života. Nekada je dovoljno obratiti pažnju na hidrataciju, osunčati se nekoliko minuta svaki dan, izbegavati isuviše stresne situacije...
Psihijatar i istraživač neurohirurgije na Harvardu je za "Si-En-Bi-Si Mejk it (CNBC Make it)" podelila nekoliko životnih navika koje redovno praktikuje kako bi umanjila posledice sindroma "moždane magle", koji utiče na pamćenje i uzrokuje mentalni zamor.
Postoje brojna objašnjenja za pojavljivanje "moždane magle", koja uključuju nekvalitetan san i ishranu, prekomerni stres, nedovoljno hranljivih materija za mozak... Drugim rečima, pogoršanje kognitivnih sposobnosti može biti znak da celokupno zdravlje ogranizma nije stabilno. Psihijatar Uma Naido je podelila nekoliko "preventivnih mera", za koje smatra da mogu biti prava zaštita od neželjenih efekata "moždane magle".
Uz pravilno primenjivanje zdravih svakodnevnih rutina, rad organizma, pa samim tim i mozga, biće znatno bolji a neželjene posledice po zdravlje se mogu izbeći u budućnosti:
Sunce kao lek
Jedna američka studija od prošle godine je dokazala da je vitamin D u moždanom tkivu dovodi do manje verovatnoće za razvijanje demencije i ometanja u pamćenju kod ispitanika. Najprirodniji način za unošenja vitamina D je izlaganje suncu.
Mnoge studije pokazuju da uživanje na suncu samo deset minuta svakoga dana može pomoći u preporučenom unosu vitamina D za celu nedelju. Ne bi trebalo zapostaviti negu i zaštitu, jer prekomerno izlaganje sunčevim zdracima može imati više negativnih, nego pozitivnih efekata.
Izbegavanje pržene hrane i previše konzumiranja šećera
Postoje brojne studije koje potvrđuju negativne uticaje pržene hrane i šećera na kognitivne sposobnosti i pamćenje. U prekomernim količinama, nezdrave namirnice mogu dovesti do raznih upala u organizmu, koje mogu oštetiti krvne sudove koji idu do mozga.
Isuviše šećera dovodi do viška glukoze u mozgu, što je povezano sa oštećenjem pamćenja i manjom plastičnošću (sposobnost menjanja i prilagođavanja) mozga. Psihijatar Naido preporučuje unošenje dovoljne količine luteolina, koji se nalazi u nani, peršunu, jabukama, kupusu, paprikama i celeru. Pored luteolina, poželjno je unošenje dovoljno vitamina i proteina kroz razno voće, povrće i meso.
Voda je uvek neophodna
Hidratacija je neophodna za pravilan rad celog organizma, pa samim tim pospešuje rad mozga. Takođe, mozak sadrži čak sedamdeset pet procenata vode, tako da je održavanje hidratacije neprocenjivo za um.
Često je bolje opredeliti se za vodu, nego piće sa kofeinom ili sladak sok, jer se izbegava "pad energije" koji nastane nakon što se nivo šećera u krvi naglo povisi, pa zatim spusti. Pošto i dalje postoje mnogi argumenti vezani za određivanje "odgovarajuće" količine vode u toku dana, najbolje je proceniti po sopstvenoj rutini: na primer, ako nam je vruće ili ako smo završili trening, sigurno nam je potrebno više vode nego inače. Na kraju, hidratacija se može održavati konzumiranjem dovoljno namirnica koje imaju visok procenat vode (lubenica, paradajz, krastavac).
Redovan san
Zapostavljanje sna prouzrokuje mnogobrojne probleme za ceo organizam. "Moždana magla" bi se mogla shvatiti kao signal da je došlo do premora i da telo postepeno počinje da se "gasi". Za odrasle ljude je potrebno najmanje sedam sati sna. Možda može zvučati kao luksuz usled savremenog, brzog života koji većina ljudi vodi, ali spavanje ne bi trebalo zapostavljati, jer ima ogroman uticaj na celokupno zdravlje - fizičko, ali i mentalno.
Samokontrola u stresnim situacijama
Neprijatne situacije često su neizbežne i nije uvek lako kontrolisati emocije (niti je uvek preporučljivo). Ipak, stres može imati ozbiljne posledice na rad mozga. Dolazi do "bori se ili beži" reakcije, jer telo šalje signal da možda postoji pretnja u blizini.
Ljudski mozak je prilično osetljiv, ali i gladan, jer zahteva mnoštvo hranljivih materija, kako bi pravilno funkcionisao i bio zdrav. Kada telo te iste resurse troši na stres, ne ostaje ih dovoljno za pravilan rad mozga.
Kada se pojedinac nalazi u situaciji u kojoj može doći do okidača za stres, onda je najbolje da se zaštiti, koliko god je moguće. Ako je izbegavanje stresne situacije neizvodljivo, onda je dobro uspostaviti opuštajuće navike koje mogu doneti "balans" i sačuvati mentalno zdravlje na duže staze. Jedan od načina "brzog opuštanja" može biti duboko disanje, a redovan trening ili slične fizičke aktivnosti su se pokazale kao pravi lek za ublažavanje anksioznosti.
Video Player is loading.
This is a modal window.
The media could not be loaded, either because the server or network failed or because the format is not supported.
