Magazin

Savršen spoj nespojivog: 6 zanimljivosti iz života Lava Tolstoja

Autor svetski popularnih dela "Rat i mir" i "Ana Karenjina" bio je krajnje protivrečna ličnost, a njegova biografija zaista puna je neverovatnih činjenica koje su vredne pažnje i poštovanja. Ipak, bilo je i onih na koje Lav Tolstoj nije bio ponosan, a koje su ipak obeležile njegov život i pokazale da genijalan um i poroci često idu "ruku pod ruku".
Savršen spoj nespojivog: 6 zanimljivosti iz života Lava Tolstoja© Canva / yurix, Youtube / Short History

Postoje veliki pisci: Balzak, Dikens, Gete, Dante Aligijeri. Postoje filozofi koji su promenili svet. Postoje ličnosti koje ne samo što su bili lideri, već su bili i simboli u očima javnog mnjenja. Ali takvih ljudi u kojima bi se sve ovo sjedinilo malo je u svetskoj istoriji. Jedna takva ličnost bio je Lav Nikolajevič Tolstoj.

"Stub" ruske književnosti, poznat je širom sveta, a njegova dela krase police gotovo svih knjižara i biblioteka. Ličnosti koje su toliko doprinele svetskoj istoriji možemo nabrojati na preste jedne ruke, a njegova biografija zanimljiva je ne samo književnim fanaticima, već svima koji su imali prilike da se susretnu sa njegovim delima. Pored značajnog doprinosa kulturi i književnosti, Tolstoj je važio i za sjajnog pedagoga, a u svojoj školi besplatno je obučavao decu po specijalno razrađenoj metodologiji, trudeći se da bude sa njima pravičan i iskren.

Koje su to najzanimljivije činjenice o čuvenom ruskom piscu koje služe kao dokaz da je nekada spoj sasvim nespojivih osobina baš ono što je neophodno za uspeh?

U svojim književnim delima Tolstoj je opisao istoriju svoje porodice i odrastanja

Ruski pisac rođen je u porodici oficira u ostavci, grofa Nikolaja Tolstoja, i knjeginje Marije Volkonske, a njegov deda bio je kazanski guverner Ilija Andrejevič Tolstoj koji je sklonjen sa dužnosti zbog zloupotrebe položaja - nakon njegove smrti silni dugovi (oko pola miliona rubalja), pali su na Lavovog oca. Kako ne bi "uprljao" očevo ime, Nikolaj je oženio Mariju Volkonsku, koja je u to vreme već bila "u godinama". Istorija njihovog braka poslužila je kao osnova "rostovske" linije u "Ratu i miru". Lav Tolstoj se čak nije potrudio ni da promeni imena svojih likova, a dobrodušni i velikodušni Rostov stariji veoma je podsećao na piščevog dedu.  Sa druge strane, surovi Nikolaj Andrejevič Bolkonski je "preslikani" otac njegove majke, Marije Volkonske.

Osim u "Ratu i miru", Tolstoj je mnogo govorio o svom, i životu njegove porodice i u drugim književnim delima poput trilogije "Detinjstvo, adolescencija, Mladost" i "Ane Karenjine", u kojoj je gotovo do detalja opisuje istoriju sopstvene ženidbe i patnje koja je usledila nakon nje, dok u "Vaskrsenju" prenosi svoje priče iz mladosti.

Tolstoju je Puškin bio brat, a Džingiskan dalji rođak

Iako dalji rod, Lav Nikolajevič i Aleksandar Sergejevič bili su braća, a njihove prabake - rođene sestre. Kako? Njihov otac bio je izvesti Ivan Mihajlovič Golovin, jedan od najbližih ljudi prvog ruskog imperatora Petra I, a njegove ćerke Evdokija i Olga svojim brakovima stvorile su dve umetničke loze - Puškine i Tolstoje: Evdokija se udala za narednika Aleksandra Petroviča Puškina, od koga je i poteklo prezime "sunca ruske poezije", dok se Olga udala za kneza Jurija Jurijeviča Trubeckova, kasnije pradedu Tolstoja.

Iako zvuči neverovatno, Tolstoj je direktan potomak mongolskog komandanta Džingiskana, čiju su praunuku Batiju svojevremeno udali za ruskog kneza. Njihov rod nekoliko puta se ukrstio sa drugim eminentnim porodicama, da bi se u 24. kolenu godio grog Tolstoj. Ipak Tolstoj nije jedini za koga se smatra da je potomak Džingiskana, premda su grupe naučnika iz Engleske i Francuske došle do zanimljivih podataka da je čak 16 miliona ljudi na svetu u krvnom srodstvu sa mongolskim komandantom.

Tolstoj je tečno pričao tatarski, arapski i starojevrejski jezik

Pune dve godine školovanja Tolstoj je proveo u Imperatorskom Kazanjskom univerzitetu koji su završila i njegova starija braća, a 1844. godine Lav je "upao" na samofinansiranje na smer istočnih jezika, na kojima su se učili arapski i tursko-tatarski jezici. Iako se nije isticao posebnim znanjem i ocenama iz ostalih predmeta, ispite iz jezika polagao je sa najvišim ocenama: latinski, arapski i tursko-tatarski bili su "njegova šoljica čaja".

Kako ne bi obnavljao godinu, Tolstoj je upisao pravni fakultet, ali i tamo je studirao samo godinu dana. Kasnije, u vreme vojne službe, Lav je naučio i kumikski jezik, a u periodu duhovne krize sedamdesetih godina 19. veka savladao je i starogrčki i starojevrejski jezik samo kako bi mogao čitati Bibliju u originalu.

Sve ljubavi Lava Tolstoja

U svojoj mladosti Lav Tolstoj je vodio dnevnik, a u njemu je delio ne samo misli u potrazi za duhovnim mirom, već i ljubavne podvige i poneki fijasko. Između ostalog, jedan od najpoznatijih isečaka iz njegovog dnevnika, nastao je 1851. godine: "U muškarce sam se često zaljubljivao: prva ljubav bila su dva Puškina, druga ljubav - Saburov, zatim treća - Zibin i Djakov, četvrta - Obolenski, Blosfeld, Islavin, Gotje i mnogi drugi. Svi ljudi koje sam voleo su to osećali, a ja sam video kako im je bilo teško da me gledaju. Ipak, moja mašta nije slikala ljubavne motive, štaviše, oni su izazivali nesnosno gađenje".

Istoričari nemaju osnova da sumnjaju u istinitost Tolstojevih reči iz jednoj jedinog razloga - javnosti su bili poznate isključivo njegove ljubavne veze sa ženama: Valerijom Arsenjevom i Katarinom Tjutčevom, kao i njegovom suprugeom Sofijom Andrejevnom Bers, koju je oženio i pored velike razlike u godinama - književnik je na "ludi kamen" stao sa 34 godine, dok je Sofija imala tek 18.

U traženju sebe Tolstoj otkrio još jedan talenat

Nakon odlaska iz Imperatorskog Kazanjskog univerziteta Tolstoj je nekoliko godina uzastopno tražio sebe:pokušavao je da se posveti vođenju domaćinstva i izgradi odnose sa seljacima u Jasnoj Poljani, zainteresovao se čak i za kartaške igre i kocku, a sasvim spontano zavoleo je i brodogradnju. Ipak, ona mu je ubrzo dosadila, a mladi grof odlučio je da ipak ode na selo i pre nego što je položio poslednji ispit na pravnom fakultetu i dobio diplomu.

Jedna od najvećih pasija, pord književnosti, za Tolstoja je bila muzika, a kompozicije Šopena, Šumana, Mendelsona i Mocarta mogao je da svira satima na klaviru u tišini svoga doma. Ova ljubav prema klasičnoj muzici otkrila je i njegov talenat za komponovanje, pa je krajem četrdesetih godina i sam komponovao valcer - ovo umetničko delo može se čuti u filmu "Otac Sergij". Nažalost, muzika nije uspela ruskog pisca da izvuče iz "kandži" kocke i svetskog načina života, a stariji brat u želji da pomogne predložio mu je da stupi u vojnu službu.

Svoje prvo književno delo napisao je sa samo 13 godina, a čak pet puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu

Kada je saznao da je njegova tetka Aleksandra Osten-Saken preminula, mladi Tolstoj veoma je bio potrešen, a u njenu čast je sa samo 13 godina, na nadgrobnoj ploči urezao svoje prvo književno delo - pesmu sa osam stihova koju je posvetio njoj. Ipak, do prvog javnog objavljivanja dela prošlo je još devet godina, kada je u "Savremeniku" izašao prvi deo trilogije pod nazivom "Detinjstvo". U to vreme Tolstoj je bio u vojsci na Kavkazu, a zajedno sa originalnim rukopisom u isdavaštvo je poslao i dopis: "Sa nestrpljenjem iščekujem vaš odgovor koji će ili me ili motivisati da nastavim da radim ono što volim ili spaliti sve započeto".

Izdavač i klasičar Nikolaj Aleksejevič Nekrasov brzo je uvideo da je mladi Tolstoj, koji se skromno potpisivao samo inicijalima L.N.T, krajnje nadaren i u svom pismu Ivanu Turgenjevu rezimirao kako je mladi pisac novi talenat koji obećava. Tako je i otpočela književna karijera poznatog ruskog pisca koja je imala bezbroj uspona i padova: nakon neverovatnog uspeha trilogije i "Savastopoljskih priča", Tolstoj se povukao sa scene i dugih 12 godina živeo i stvarao u tišini, sve dok nije objavio "Rat i mir".

Početkom 20. veka Tolstoj je nekoliko puta bio nominovan za prestižnu Nobelovu nagradu: 1902. godine umesto njega je dobio nemački istoričar Teodor Momzen, 1903. godine - Norvežanin Bjornstjerne Bjornson, 1904. godine - francuski pisac Frederik Mistral i španski dramaturg Hoze Ečegaraj-i-Ejsagire, dok je 1905. godine pobedu odneo poljski klasičar Henrih Senkevič. Poslednji put Novelova nagrada je umesto u Tolstojeve, otišla u ruke Italijana Džozue Karduči.

image