Magazin
Od društvenih mreža do previše kafe: 18 svakodnevnih stvari koje mogu biti okidači anksioznosti
Ako kasnite na sastanak ili se spremate da upoznate svog novog šefa, sasvim je realno da ćete osećati zabrinutost i nervozu. Međutim, ako osećate strepnju, uznemirenost, zabrinutost, pa čak i paniku bez razloga, za to bi mogle biti krive stvari koje radite svaki dan.
Tokom pandemije Kovid 19, u Srbiji je sprovedeno istraživanje koje je pokazalo da je svaka peta osoba aksiozna. Nešto niži procenat pokazan je nakon izlaska iz pandemije, ali je činjenica da je anksioznost među najčešćim poremećajima i kod nas i u svetu. Čak i ako nemate anksiozni poremećaj, možete biti uznemireni zbog određenih okolnosti (recimo, važna prezentacija na poslu). Ako osećate nervozu ili nelagodu bez očiglednog razloga, jedan od ovih svakodnevnih pokretača može biti kriv za izazivanje anksioznosti, piše portal Healthy.
1. Previše kafe
"Kofein čini telo uznemirenim i nervoznim i izaziva reakciju 'bori se ili beži', kao kada smo pred neposrednom opasnošću", objašnjava Niki Martinez, psiholog iz Čikaga. Dokazano je da preterivanje sa espresom i ostalim jačim, kratkim kafama stvara simptome koji su slični anksioznom poremećaju. Razlika između anksioznosti i kofeinske anksioznosti je da je ova druga povezana direktno sa konzumacijom određene supstance (kofeina), a takođe je i vremenski ograničena.
2. "Notifikacije" o najnovijim vestima
Vesti koje stižu non-stop tokom 24 časa a fokusirane su na nasilje, rat i bes, često izazivaju uznemirenost kod ljudi koji ih prate. Umesto toga, psihijatri preporučuju da ih proveravata i pročitate samo jednom tokom dana.
3. Mamurluk
Glavobolja i mučnina nisu jedine posledice opijanja. Višak alkohola je,prema istraživanju, jedan od glavnih pokretača anksioznosti, jer teška konzumacija može uticati na mozak i učiniti ga podložnijim anksioznim poremećajima. Alkohol izaziva neurotoksične promene, što znači da tokom vremena uz prekomernu upotrebu može suštinski da ošteti mozak, promeni raspoloženje i stvori kognitivne probleme. Kratkoročno, prekomerna upotreba alkohola može izazvati anksioznost, koja je često deo mamurluka.
4. Prepisana terapija
Tokom bolesti, ljudi se često mogu osetiti anksiozno, a uzrok često mogu biti lekovi koji se piju. Zbog toga je važno uvek čitati sastojke leka. Lekovi poput sedativnih antihistaminika (za kontrolu simptoma alergija) i dekstrometorfana (sredstvo za suzbijanje kašlja), mogu izazvati anksioznost i osećaj nervoze.
5. Žeđ
Ne konzumiranje dovoljne količine vode, stvoriće blagu dehidrataciju, koja može izazvati poremećaje raspoloženja. Zbog toga su mnogi istraživači pokušavali da pronađu šta se dešava kada se promeni tipična količine vode koju ljudi piju. Studije su otkrile da povećanje unosa vode, za ljude koji obično ne piju mnogo, utiče pozitivno na njihovo raspoloženje. A smanjena količina vode, kod ljudi koji su navikli da više piju, čini suprotno - negativno utiče na njihovo raspoloženje. Važno je ostati hidriran, pijenjem vode nakon obroka i tokom dana, kako bi se sprečio osećaj napetosti i anksioznosti.
6. Nizak nivo šećera u krvi
Mnogi ljudi osećaju nervozu kada su gladni, pa čak i ljutnju, ali se takođe mogu osećati i anksiozno. Kada je neko anksiozan nema potrebu da jede, a preskakanje obroka dovodi do pada šećera u krvi, što samo pojačava osećaj anksioznost. Ovaj "začarani krug" bi trebalo prekinuti redovnim obrocima koji neće dovoditi do drastičnog skoka ili pada šećera u krvi.
7. Neizbalansirana ishrana
Ako ipak zaboravite obrok zbog previše obaveza, znajte da uskraćivanje hranljivih materija, posebno iz grupe B vitamina, može izazvati loše raspoloženje i učiniti da osećate anksioznost. Studije su pokazale da ishrana bez govedine, svinjetine, piletine, lisnatog povrća, voća, orašastih plodova i jaja može dovesti do depresije. Ljudi koji iznenada izbace ovu vrstu hranu iz svoje ishrane, mogu se osećati anksiozno i razdražljivo.
8. Uvek onlajn
Fejsbuk i Instagram su zabavni, ali trošenje previše vremena na društvenim mrežama može postati izvor anksioznosti. Studija o tome koliko tinejdžeri i mlade osobe provode vremena na društvenim mrežaa, gledajući TV ili koristeći kompjuter, pokazala je da što više vremena deca provedu gledajući ekrane, to su njihovi simptomi anksioznosti i depresije jači.
Druga studija je otkrila da se većina korisnika društvenih mreža negativno upoređuje sa drugima, kao i da su pod stresom kada im nemaju dostup, pa čak i ako im bezgranično gledanje u ekran stvara poteškoća sa spavanjem.
9. Nedelja uveče
Od svih uzroka anksioznosti, možda je ovaj najneobičniji. Međutim, psiholozi kažu da kraj vikenda može uticati na psihu i da je uobičajeno da se ljudi osećaju anksiozno kako se približava radna nedelja. Kada se um fokusira na izveštaje, aktivnosti dece i dugačku listu obaveza, lako je upasti u anksiozno stanje uma, navode stručnjaci.
10. Pretoplo je
Velika vrućina može učiniti bilo koga razdražljivim, pre svega jer dovodi do dehidratacije, crpi energiju i narušava sposobnost fokusiranja. Visoke temperature takođe mogu ubrzati disanje i otkucaje srca - simptome koji podsećaju na napad panike. A kada telo primeti ove fiziološke simptome, može početi da se oseća anksiozno i doživi zaista paniku. Ukoliko se ovo vama dogodi, udahnite nekoliko puta polako i pronađite mesto na kome možete da se rashladite.
11. Preskočen trening
Propuštanje povremenog vežbanja nije razlog za paniku, ali ako se osoba redovno bori da se pridržava rasporeda, to bi moglo da poremeti njeno raspoloženje. Na kraju krajeva, fizička aktivnost podstiče mentalno zdravlje na različite načine, uključujući potencijalno smanjivanje simptoma depresije i anksioznosti. Osim toga, endorfin koji mozak oslobađa dok se vežba, pomaže da se spreče neki od simptoma visoko funkcionalnog anksioznog poremećaja.
12. Previše obaveza
"Večeras se priprema veliki projekat za posao, trebalo bi dovesti decu sa treninga, očistiti kuću i napravite kolačiće za rođendan...", samo su neke od obaveza koje se nekada mogu naći u jednom danu. Upravo prebukiran raspored dovodi do preteranog stresa, što je prvi korak ka anksioznosti. Realno sagledavanje obaveza, šta i koliko je moguće uraditi tokom jednog dana, kao i koliko vremena je potrebno, moglo bi da pomogne da stres od previše obaveza ne bi pokrenuo anksioznost.
13. Previše vremena u samoći
Malo vremena u samoći je dobra stvar, ali previše može da stvori anksioznost. Neki psiholozi ovaj fenomen nazivaju "anksioznost koja voli da ispuni praznu sobu". Anksioznost prazne sobe se javlja kada se osoba oseća nelagodno jer je sama.
14. Predugo u zatvorenom prostoru
S vremena na vreme dobro je izaći na malo svežeg vazduha. Ovo je potvrdio i eksperiment iz 2019. godine, koji je otkrio da provođenje vremena u prirodi može povećati fizičku i mentalnu energiju za čak 40 posto, dok boravak u zatvorenom ima suprotan efekat. Osim toga, sunčeva svetlost nam obezbeđuje vitamin D, za koji neka istraživanja pokazuju da štiti od depresije.
15. Večito kašnjenje
Ako nema dovoljno vremena da se stigne do odredišta, to može ozbiljno uticati na mentalno zdravlje. Kod ljudi koji hronično kasne postoji uznemirenost i nervoza. Trebalo bi planirati da se svuda na zakazane obaveze dolazi 15 minuta ranije, bilo da je u pitanju let avionom ili poseta prijatelju.
16. Nedovoljno sna
Stres i anksioznost mogu izazvati probleme sa spavanjem, ali nedostatak sna takođe može izazvati anksioznost. Pored toga, ako nesanica postane hronična, povećava se rizik da osoba razvije depresiju ili anksiozni poremećaj. Ono što može pomoći u opuštanju pred san je čitanje knjiga, meditacija od nekoliko minuta ili pisanje liste obaveza za sledeći dan.
17. Život u velikom gradu
Naravno buka stvara stres, ali čak i ako haos urbanog života ne smeta, vazduh koji se udiše i dalje može biti krivac za povećani stres. Često je izloženost lošem vazduhu predmet istraživanja širom sveta, a u jednoj studiji istraživači su pregledali više od 71.000 žena i otkrili da su one koje su živele 50 do 200 metara od glavnog puta verovatnije imale anksioznost, od onih koje su živele na udaljenosti više od 200 metara, a sumnja se da je razlog za to zagađenje vazduha.
18. Život u neredu
Neuredan dom može biti izvor anksioznosti. Istraživanje iz 2019. godine, pokazuje da fizičko okruženje utiče na emocije i ponašanje. Dokazano je da nered izaziva stres, jer može stvoriti kod pojedinca utisak iscrpljenosti, nesposobnosti da se usredsredi i opusti, što može dovesti do anksioznosti. Okruženje je važno za mentalno stanje, zato bi trebalo svoj dom učiniti organizovanim i urednim, kako bi se izbegla nepotrebna napetost.
