Magazin
Moć samozagrljaja: Zašto naučnici preporučuju da ponekad zagrlite sami sebe
Čovek često prekrsti ruke kada pokušava da se "zaštiti", što znači da svako podsvesno traži fizički dodir kada se oseća nesigurno. Prekrštanje ruku u neprijatnim situacijama je odbrambena reakcija, ali se može primeniti na drugačiji način. Praktikovanje promišljenog i nežnog grljenja samog sebe može doneti brojne benefite za zdravlje.
Zagljaji su važni ne samo za razvoj male dece, već i za umanjenje stresa i poboljšavanje raspoloženja i zdravlja kod odraslih. Ključan su deo ljubavnih, porodičnih i prijateljskih odnosa, jer predstavljaju dokaz da je drugim ljudima stalo do nas, što je socijalnom biću, kao što je čovek, veoma potrebno.
Kada određene okolnosti sprečavaju pojedinca od sastajanja sa voljenima, može početi da oseća veliku potrebu za fizičkim dodirom, bez kojeg može doći do ozbiljnih problema sa emocionalnim zdravljem. Ipak, to ne znači da se situacija nikako ne može popraviti. Ako nam je zaista potreban zagrljaj, uvek možemo zagrliti sami sebe.
Možda zamisao deluje čudno i malo blesavo, ali mnoge studije su pokazale da postoje brojni benefiti od grljenja samog sebe i mnogi psihoterapeuti ga preporučuju kao vrstu terapije i samoutehe. Takođe, kada se pojedinac oseća nesigurno, tužno, istresirano ili napadnuto, često se govorom tela "povuče u sebe": gleda dole i prekršta ruke, što predstavlja "štit", koji je zapravo samo malo drugačija verzija grljenja sebe.
Ako sami sebe nesvesno grlimo, kao odbrambeni mehanizam, sigurno je da postoje dobrobiti kada takva gestikulacija postane rutina koja se svesno obavlja.
Protiv bolova
Postoje studije koje dokazuju da zagljaji od drugih ublažavaju bol, ali isto se može reći i za zagrljaje koje dajemo sami sebi. Jedno istraživanje iz 2011. u kome je učestvovalo oko dvadeset ljudi je pokazalo da su osetili manju fizičku bol kada bi prekrstili ruke i zagrlili sami sebe. Autori studije su pretpostavili da dolazi do zabune u mozgu, jer se odvraća pažnja sa bola i preusmerava se na drugačiji nadražaj. Pored toga, jedno istraživanje iz 2015. je navelo lučenje oksitocina prilikom grljenja samog sebe vrstom "leka" protiv bola.
Popravlja raspoloženje i neguje ljubav prema sebi
Kada dolazi do negativnih emocija, pogotovo kada ne postoji očigledan razlog, čoveku nekada najviše prija fizički dodir. Ako nema osobe koja može da nam pomogne, onda je u redu napraviti pauzu od nekoliko sekundi i zagrliti samog sebe. Analize pokazuju da nežan fizički dodir umanjuje nivoe kortizola (hormona stresa). Iako možda neće potpuno rešiti problem, moguće je da će ublažiti loša osećanja, barem na kratko.
Osim raspoloženja, grljenje samog sebe može uticati i na samopoštovanje i ljubav prema sebi. Isto kao što je održavanje fizičkog i mentalnog zdravlja važno, umanjiti samokritike i praktikovati nežnost prema samome sebi je neophodno za mentalno zdravlje pojedinca, ali mnogi ljudi zaboravljaju da uvedu takve navike.
Biti nežan prema sebi kroz pozitivne rečenice i fizički dodir može biti efikasna uteha kada prolazimo kroz teška vremena i osećamo se izolovano. Grljenje samog sebe može uspostaviti unutrašnji mir i razbistriti um, pre nego što donosemo nove odluke i krenemo rešavati problem.
Sigurnost i utehu koje zagrljaj upućen samome sebi donosi ne bi trebalo podceniti. Kao i bilo koja vrsta terapije, prvo može početi kao mala i "brza" navika u toku dana, dok ne postane ozbiljan i efikasan metod ublažavanja bola i neprijatnih osećanja.
Ne postoji "pravilan" zagrljaj koji možemo sebi dati, ali je važno da nam bude fizički udoban, kako bismo se skoncentrisali na opuštanje tela i uma. Da li bi nam prijao nežan ili čvrst zagrljaj? Kada odredimo pravu "jačinu", potrebno je ostati u tom položaju nekoliko sekundi i dozvoliti pozitivne emocije i misli da polako preovladaju. Bitno je podsetiti se da je svakom ljudskom biću potreban fizički dodir, tako da grljenje samog sebe ne bi trebalo neobično, već sasvim prirodno.
