"Gde su prstići": Kako se u SSSR obuća isprobavala uz pomoć rendgen aparata - pedoskopa
"Čudo tehnike", kako su sovjetski građani nazivali rendgen aparat, u Sovjetski Savez stigao je iz inostranstva, a prvi takvi aparati pojavili su se još dvadesetih godina dvadesetog veka sa ciljem utvrđivanja kako na dečijoj nogici "čuči" par cipelica. Kasnije, uređaj je počeo da se koristi masovno, a gotovo svaka prodavnica obuće imala je po jedan takav aparat.
Kako je tehnologija rendgenskih zraka pomagala u odabiru obuće
Odabir adekvatne obuće umeo je da predstavlja problem kako deci, koja ne znaju da tačno procene da li im je cipelica velika ili mala, tako i odraslima, kojima se neretko dešava da na kraju dana stopala oteknu. Pedoskop je rešavao sve nedoumice! Sam "zahvat" bio je krajnje jednostavan: kupac bi probao cipelu koja mu se dopada i prilazio rendgen aparatu koji bi se uključivao na određeno vreme, a zatim bi se, zajedno sa konsultantom u prodaji, snimak gledao radi procene da li je obuća taman ili je potreban drugi broj. Dečica su naročito volela ceo proces, i sa zadovoljstvom bi isprobavala i po nekoliko pari cipelica, a roditelji i prodavci su, ni ne sluteći koliku štetu zraci mogu naneti, deci udovoljavali.
Štetnost rendgenskih zraka kasnije se zanemarivala
Ideja o upotrebi pedoskopa zahvatila je prvo Veliku Britaniju, zatim Kanadu, Sjedinjene Američke Države i Nemačku, a tek nakon toga došla je i u Sovjetski Savez, a pretpostavlja se da je ukupan broj proizvedenih pedoskopa premašiho 15.000 uređaja. Tačan datuma postavljanja takvih uređaja u SSSR nije poznat, kao ni dan kada su konačno uklonjeni iz masovne upotrebe, dok fotografije iz tada glavnog tržnog centra, GUM-a, datiraju iz 1953. i 1954. godine.
Ipak, i pored kasnijih saznanja o štetnosti rendgenskih zraka, još neko vreme niko nije mario za to: vreme "isprobavanja" obuće određivao je tajmer koji se mogao namestiti u dijapazonu od 5 do 45 sekundi, dok je većina birala da obuću isprobava oko 20 sekundi.
Konačan kraj ere pedoskopa
Iako su proizvođači pedoskopa "na sva usta" reklamirali uređaj kao potpuno bezopasan, pa čak i zabavan za upotrebu, nakon nekoliko godina njegove upotrebe rezultati su pokazali sasvim suprotno, a širom sveta, kao i u Sovjetskom Savezu, počeli su da se javljaju slučajevi opasnih opekotina nastalih zračenjem, dok su pojedini korisnici svoje zdravlje ozbiljno ugrozili. "Žrtve" ovog uređaja bili su i zaposleni u prodavnicama obuće, koji su svakodnevno, tokom radnog vremena bili izloženi zračenju.
Masovna zabrana pedoskopa počela je šezdesetih godina prošlog veka, a jedna po jedna prodavnica ostajale su bez "čuda tehnike": tada je sva odgovornost za odabir adekvatne obuće ponovo pala na prodavce, a dečica su bila uskraćena za zabavno isprobavanje obuće po cenu zdravlja.
