Magazin
Zašto digitalni nomadi odustaju od svog "idealnog" života
Obavljanje posla preko laptopa, dok ispijamo koktel na egzotičnoj, dalekoj plaži, zvuči kao sjajan način života, koji skoro svako priželjkuje. Međutim, pojedini zaposleni koji su iskusili digitalno nomadstvo objašnjavaju zašto takav način života nije održiv na duže staze.
Digitalni nomadi predstavljaju vrlo modernu sliku rada na daljinu. To su pojedinci koji koriste tehnologiju da rade na daljinu i imaju fleksibilnost da putuju i žive na različitim lokacijama. Svoj posao mogu obavljati dok istražuju ulice živopisnog stranog grada ili u kafiću na peščanoj plaži. Oni se obično oslanjaju na laptopove, pametne telefone i internet konekciju kako bi obavljali svoj posao uz održavanje nomadskog načina života. Upoznavanje novih strana sveta i zanimljivih ljudi je deo ovog životnog stila, dok je i njihovo radno vreme najčešće fleksibilno.
Digitalno nomadstvo obuhvata mnogo različitih zanimanja: od frilens kreativca i IT stručnjaka koji rade za velike kompanije, do onih koji imaju sopstveni biznis. Uglavnom, mnogi od ovih radnika su dobro obrazovani i većinom im je potreban samo laptop za rad.
Smatra se da je danas broj ovakvih zaposlenih stigao do nekoliko miliona. Za sada je teško odrediti njihov tačan broj širom sveta, ali podaci pokazuju da je broj digitalnih nomada naglo porastao tokom poslednjih nekoliko godina, pogotovo nakon pandemije.
Usamljenost i depresija zbog odstustva stabilne zajednice
Iako koncept za mnoge deluje idealno, pogotovo kada ljudi preko objava na društvenim mrežama prikazuju predivne predele koji predstavljaju njihovo "radno mesto", postoji i nekoliko negativnih strana.
Svoje iskustvo i odluku o opraštanju sa digitalnim nomadstvom, podelila je Lauren Džulif, koja je, nakon što je 2011. godine dala otkaz u supermarketu (jer je želela da vidi svet), pokrenula veb stranicu za putovanja sa ciljem da finansira svoje avanture. Na njeno iznenađenje, već nakon godinu dana je počela da zarađuje dovoljno da postane digitalni nomad.
"Mnogo sam volela putovanja. Moj san je uvek bio da vidim što je više moguće sveta, a kada sam ga ostvarila, nisam nikada htela da ga 'pustim'. Istražujući nove zemlje, osećala sam se živom i učila sam toliko toga - o novim kulturama i sebi, skoro svakodnevno."
Ipak, nakon pet godina, njeno uzbuđenje počelo je da opada. Džulif, koja sada ima 34 godine, opisuje kako su se prvobitno idilična putovanja pretvorila u iscrpljujuće rutine, od kojih je očajnički želela da pobegne. Život i rad u pokretu imali su neželjene posledice na njeno mentalno i fizičko zdravlje.
"Počela sam da dobijam napade panike na dnevnoj bazi, koji nisu prestajali, osim kada bih zamišljala da imam dom."
Odsustvo stabilne zajednice dovelo je do gubitka dugotrajnih prijateljstava, što je dalje dovelo do osećanja usamljenosti i depresije. Pored toga, nije razvijala lične hobije, jer je njen ceo život bio "spakovan" u jedan ranac sa kojim je putovala, tako da nije imala dovoljno prostora za razonodu.
Džulifino fizičko zdravlje je takođe bilo narušeno, jer je često doživljavala trovanja hranom i razne infekcije. Bez pristupa kuhinji ili teretani, objasnila je da je njen način života bio nezdrav, jer se oslanjala na restoranske obroke tri puta dnevno u periodu od nekoliko godina.
Pored toga, održavanje produktivnosti je vremenom postajalo sve teže. Istovremeno upravljanje poslom, istraživanje novih mesta i suočavanje sa često nepouzdanim internet konekcijama, postalo je previše zastrašujuće. Prelomna tačka je došla kada su je prekomerni napadi panike, koje pripisuje svom nomadskom načinu života, naterali da pronađe dom. Nakon što se nastanila u Portugalu i potpisala ugovor o zakupu stana, u roku od godinu dana je utrostručila prihod od posla a ovaj uspeh pripisuje stabilnom boravku na jednom mestu. Napadi panike su tada nestali, učlanila se u teretanu, počela da kuva zdrave obroke i izgradila je solidnu zajednicu prijatelja.
Beverli Tompson, koja istražuje digitalni nomadizam na univerzitetu Sijena u Americi, kaže da mnogi ljudi koji su izabrali digitalni nomadski način života često nisu bili spremni za nedostatke i loše strane koje nosi.
Društvene mreže i blogovi često pokazuju samo idealizovanu sliku digitalnog nomadstva, skrivajući negativne aspekte, kao što su usamljenost, problemi sa mentalnim zdravljem i finansijske borbe.
Dok neki smatraju da je ovakv stil života održiv - posebno, kaže ona, oni koji ga predstavljaju na društvenim mrežama i tako dodatno zarađuju - nomadizam ne funkcioniše za sve koji su ga isprobali.
"Potpuno ste vezani za pasoš koji imate. Morate imati 'jak' pasoš", kaže Tompson, ističući da 'slabiji' pasoši ograničavaju broj zemalja u koje pojedinac može putovati bez turističke vize.
Još jedan problem je traženje mesta na kome se može ostati na duže vreme. Obično prvih nekoliko meseci digitalnog nomadskog načina života sve bude savršeno, jer omogućava da se radi dok se uživa, na primer u sunčanom vremenu na plaži. Ubrzo digitalni nomadi shvate da im je potrebna "kućna baza". Međutim, kada krenu u potragu za stanom, suočavaju se sa procesom koji nije ni približno lak, jer se susreću sa mnogo komplikovanih pravnih procedura i višemesečnih vremenskih rokova, kojima je teško upravljati. Mnogi su bili zatečeni visokim zahtevima za depozite i agencijskim naknadama.
"Nisam to očekivao. Preselio sam se u Španiju misleći da će troškovi života biti niži, ali ispostavilo se da je skupo kao i u Holandiji. U suštini, plaćao sam dodatno za lepo vreme," utisak je Daria Faroa.
Posle manje od šest meseci u Španiji, Foro se vratio u Holandiju, planirajući stabilniji život, koji mu je bio potreban kao piscu i solo preduzetniku.
Pored navedenih mana, mnogi se i dalje opredeljuju za digitalno nomadski stil života. Svačije iskustvo i individualne potrebe su drugačije, ali stručnjaci i oni koji su odustali od ovakvog rada na daljinu smatraju da je veoma važno biti informisan o svim mogućim izazovima pre donošenja odluke o napuštanju stabilnog radnog mesta.
Tompson smatra da trend neće nestati. "Mlađi ljudi će možda provesti nekoliko godina pokušavajući da budu digitalni nomadi. Ali generalno, sve više ljudi vidi realnost takvog načina života. U isto vreme, poslodavci žele da se zaposleni vrate u kancelarije nakon pandemije. Dakle, trend će nastaviti da raste, ali će se možda usporiti u budućnosti."
