Redefinisanje uspeha: Zašto posao ne mora biti "savršen"

Kada pomislimo šta bismo promenili u svom trenutnom poslu, sigurno nam nekoliko stvari pada na pamet. Postoji generalna ideja o "savršenom poslu": ne nanosi prekomeran stres, donosi dobru zaradu i skoro nikada ne prouzrokuje negativne emocije. Takva karijera nas uvek inspiriše da budemo bolji, iznova postavljamo nove ciljeve i radimo sve što je moguće, kako bismo ih ostvarili.

Zbog toga, kada se desi određena neprijatnost u našem realnom poslovnom životu, možemo osećati duboko nezadovoljstvo i razočarenje, razmišljajući o svojoj "lošoj sreći", potencijalnom menjanju karijere i slično.

U poslednjih nekoliko godina, koncept "savršenog" posla je sve više zastupljen na društvenim mrežama. Promoviše se traženje dinamične karijere, pronalaženja svojih strasti u poslu ili zarađivanje preko hobija, konstantno negovanje ambicije i davanje svog apsolutnog maksimuma. Postoji na hiljade različitih influensera, koji dele svoje savete o produktivnosti ili sticanju miliona (zato što "vole da rade danju i noću")...

Ipak, kao i mnogi životni stilovi koji se reklamiraju na ovaj način, takav život i posao su često nedostižni. Zbog toga je dobro tražiti drugačiju vrstu poslovnog "ideala", koji je lakše postići u realnom svetu i prilagoditi ga sopstvenim potrebama. Nije potrebno da posao bude savršen, već samo "dovoljno dobar".

"Dovoljno dobar" posao ne traži previše

Posao od kojeg možemo da živimo, u kome možemo da uživamo i koji ne postaje ceo naš svet i identitet, je "dovoljno dobar". Pored toga, rad ne bi trebalo da bude previše zahtevan, da nam oduzima preostalo slobodno vreme u toku nedelje, a ne bi trebalo ni da nam donosi više sreće od bliskih ljudi ili drugih ličnih strasti.

Ne postoji samo jedna i ispravna definicija "dovoljno dobrog" posla. Za nekoga to može biti karijera koja donosi zadovoljavajuću platu i dobru ravnotežu između poslovnog i privatnog života, za drugog to može biti rad u industriji koja nije bila njegov prvi izbor, ali predstavlja dobru priliku za sticanje novog iskustva. To može biti posao koji omogućava "mentalno isključivanje" na kraju radnog vremena, što ostavlja prostor za brigu o svom zdravlju, porodici, prijateljima...

Dovoljno dobar posao je onaj koji se može dobro uklopiti u ostatak našeg života, umesto da postane najdominantniji deo svakodnevnice.

Nedavna analiza, u kojoj je pregledano preko šezdeset anketa zaposlenih ljudi, pokazala je da postoji nekoliko osnovnih faktora koje ljudi traže kada pomisle na "posao iz snova":

• Posao koji nas navodi da smo "uključeni", koji sadrži jasne zadatke, raznolikost, povratne informacije, pruža slobodu u radu/razmišljanju
• Rad koji pomaže drugim ljudima/zajednici
• Posao koji umemo da radimo, što pruža samopouzdanje i zadovoljstvo
• Dobri odnosi sa kolegama, mentori koji su spremni da usmere i pomognu
• Ravnoteža između privatnog i psolovnog života
• Odsustvo velikih problema, kao što su mobing, dugačak put do posla, vrlo stresan i naporan rad, veoma mala zarada...
• Osećaj emocionalne sigurnosti

Dakle, nisu u pitanju milioni, niti visok društveni status. Šta nam ovakvi rezultati mogu reći i koceptu savremenog poslovnog "ideala"?

U slučaju da naš trenutni posao zadvoljava većinu ili čak sve navedene uslove, dobro je zapitati se: zašto želim unapređenje? Da li je u pitanju ego i priželjkujem pohvale od drugih za svoja postignuća? Da li koristim posao za bežanje od drugih problema? Da li zaista želim da idem dalje ili samo želim "savršen" posao jer mislim da je to jedini put do istinske sreće?

Posao nije porodica

Posao koji je "dovoljno dobar" omogućava dovoljno vremena za uživanje u drugim aspektima života. Kada se radno vreme završi, sva razmišljanja o obavezama i zadacima se nastavljaju sledeći dan. "Burnaut" nikada nije poželjan i vremenom može samo prouzrokovati više problema za mentalno i fizičko zdravlje, nego poslovni uspeh.

Zatim, može nas naučiti da je važno biti ponosan na svoja dostignuća, čak i kada se ne uklapaju u sliku "idealne karijere". Savršen posao izgleda potpuno drugačije za svaku osobu, tako da ga ne bi trebalo upoređivati sa drugim zanimanjima. Takođe, kada posao ne preuzima najveći deo našeg života, nekada je mnogo lakše sagledati situaciju i primetiti da li nam rad i okolina zaista odgovaraju.

Na kraju, sve zavisi od osobe do osobe - neko će rado uložiti što više vremena i energije u svoju karijeru, jer ima ambiciju i voli izazove. S druge strane, neko će na posao gledati samo kao na još jedan deo života, koji nije najvažniji, ali može pružiti dovoljno dobru zaradu i zadovoljstvo. Najvažnije je ne osećati krivicu ako ne postoji ogromna želja za unapređenjem, definicija uspeha i sreće može razlikovati od osobe do osobe, i savršeno je validno biti zadovoljan poslom koji se smatra "običnim", ali ispunjavajućim.