Stvari koje ljudi sa bipolarnim poremećajem žele da znate

Bipolarni poremećaj se često tumači kao "nevidljivi invaliditet", zbog čega ljudi često ne razumeju o kakvoj je bolesti reč, jer ne razumeju ono što ne mogu da vide. Postavljanje jasnih smernica o tome šta je ovaj poremećaj (a šta nije), može puno pomoći u rušenju stereotipa zbog kojih su ljudi neempatični i nemaju razumevanja za obolele, piše "Vondrmajnd" (Wondermind). 

Šta je bipolarni poremećaj

Ova poremećaj se javlja kada neko doživljava značajne promene u energiji i raspoloženju koje mogu da ometaju svakodnevni život. Postoje tri glavna tipa poremećaja:

Bipolarni I - obolela osoba ima epizode ​​izuzetno povišenog, energičnog i/ili razdražljivog raspoloženja (poznatih kao manije), plus slabije epizode depresije i ponekad blaže epizode ​​povišenog raspoloženja (hipomanija).

Bipolarani II  - oboleli imaju depresivne epizode ​​i hipomaniju (po načinu ispoljavanja suprotno depresiji).

Ciklotimija - obolela osoba se suočava sa manje intenzivnim i kraćim simptomima hipomanije i depresije koji ne odgovaraju dijagnozi bipolarne II i traje najmanje dve godine.

Oboleli mogu imati i mešovite epizode ​​​​u kojima se javlja kombinacija i maničnih i depresivnih simptoma, kao što su osećaj beznadežnosti i tuge, ali mogu biti i veoma energični. Čak i ako se znaju sve ove informacije, većina ljudi će i dalje svesno ili nesvesno imati neke unapred stvorene ideje o bipolarnom poremećaju. Kako bi se sa obolelih sklonila stigma, potrebno je da svet čuje šta oni imaju da kažu o svojoj dijagnozi i iskustvu.

Evo šta bi trebalo da znate o bipolarnom poremećaju:

1. Nije isto što i promene raspoloženja

"Normalno je da se svi osećaju tužno, anksiozno, da se osećaju hiper stimulisano, srećno, da se osećaju euforično", kaže terapeut Amanda Eldab, koja takođe ima ovo oboljenje. Tek kada te promene u raspoloženju traju danima, nedeljama ili više, i utiču na to kako funkcionišete u svakodnevnom životu, počinje da se sumnja na ovaj mentalni poremećaj. 

2. Ovaj poremećaj se leči

Razmišljanje da se bipolarni poremećaj ne može lečiti samo dodaje stigmu da je to užasna "doživotna kazna", smatra terapeut Eldab. Poremećaj se leči kombinacijom lekova i psihoterapije, plus promenom načina života (kao što je dosledna rutina i podrška porodice/prijatelja). Međutim, tretman će izgledati drugačije za svaku osobu. Nekom pomaže vežbanje i vođenje dnevnika, a nekom odlazak na razgovore sa grupama za podršku gde se mogu čuti ljudi sa sličnim simptomima koji su podsetnik da obolela osoba nije sama.

3. Ne postoje dve osobe koje će ga doživeti na potpuno isti način

Možda se generalizuje ono što se misli o bipolarnom poremećaju na osnovu jedne interakcije koja se tokom života ostvarila sa nekim od obolelih. Da bi se izbegli stereotipi, trebalo bi znati da, kao i u svemu u životu, različiti ljudi različito reaguju. 

4. Manija nije zabavno iskustvo

Većina pretpostavlja da je manija euforična, međutim oboleli kažu da to nije zabavno iskustvo. Ovakve epizode ​​nekome mogu biti iscrpljujuće, nema odmora ni spavanja, a ponekad mogu dovesti do samopovređivanja. Dakle, za mnoge je manija zaista zastrašujuća jer se dešavalo da oboleli završe u bolnicama za mentalno zdravlje. 

5. Hipomanija nije "samo dobro raspoloženje"

Izjednačavanje hipomanije sa "samo dobrim raspoloženjem", se pojednostavljuje simptom koji za neke ljude može pokvariti normalan raspored spavanja i izazvati impulsivno ponašanje. 

6. Bipolarni poremećaj ne čini ljude opasnim

Samo zato što neko može biti razdražljiv tokom maničnih epizoda, ne znači da će postati nasilan, kaže klinička socijalna radnica Kirsten Bolton. Osim toga, veća je verovatnoća da će neko sa poremećajem biti žrtva nasilja nego počinilac nasilja, dodaje Bolton.

7. Ljudi sa ovim poremećajem nisu uvek manični ili depresivni

Osnovno ili stabilno raspoloženje naziva se eutimija, a sobe sa bipolarnim poremećajem mogu doći u ovu fazu i bez pomoći lekova, dakle - ovaj poremećaj nisu samo stalne fluktacije između maničnih i depresivnih simptoma. Osim toga, važno je napomenuti da nije svaka jača reakcija i pokazivanje emocija izazvana ovim poremećajem, već svako ima takva osećanja i ona nisu nužno simptom.

8. Mogu biti u zdravim partnerskim odnosima

Mnogi oboleli su se u toku života susreli sa stereotipima, najčešće sa uverenjima da su oni koji imaju ovaj poremećaj skloni raskalašnom ponašanju,te da nisu podobni za stabilne partnerkse odnose. Ali, to naravno nije istina i mnoge osobe se nalaze u srećnim, monogamnim vezama. 

9. Lekovi ih neće pretvoriti u "zombije"

Velika je zabluda da će svi lekovi za mentalno zdravlje umanjiti emocije. Naravno, to bi mogao biti slučaj za neke ljude u zavisnosti od toga šta uzimaju, ali to nikako nije nešto što će se 100 posto dogoditi.

10. Odustajanje od lekova zapravo nije cilj za većinu ljudi sa bipolarnim poremećajem

Istina je da mnogi uzimaju lekove kako bi sprečili buduće neželjene epizode ​​​​i smanjili simptome između njih - tako da će većina onih koji žive sa ovim poremećajem ostati na lekovima, objašnjavaju lekari. U nekim slučajevima lekari mogu da smanje dozu leka ili čak da ih potpuno ukinu u nekom trenutku, što sve zavisi od okolnosti i napretka bolesti.