Pet milijardera - pet "alata" za večnu mladost i besmrtnost

Razmišljanje o budućnosti često nas navodi na pomisao kako će naš život izgledati kada budemo imali 60, 70 ili 80 godina: da li ćemo biti zdravi, izgledati mladoliko i imati dovoljno energije da sprovedemo u delo sve planove koje smo tokom radnog veka ostavljali za kasnije. Srećom, pojedini milijarderi uzeli su stvar u svoje ruke, i rešili da nadmudre prirodan proces starenja, a njihove ideje, iako pomalo bizarne, u budućnosti nam i zaista mogu pomoći da živimo život punim plućima čak i u kasnijim godinama.

Sem Altman i "eliksir mladosti"

Iako zvuči kao još jedan nastavak čuvene trilogije o Hari Poteru, pronalazak leka koji će omogućiti večnu mladost zapravo se dešava u stvarnom svetu. Generalni direktor tehnološke kompanije OpenAI, koja je poznata po brojnim projektima na bazi veštačke inteligencije, ima tek 38 godina, a bez obzira na to što je u najboljim godinama, itekako je zainteresovan za investiranje u pronalazak "eliksira mladosti" najnovije generacije.

Altmanova ideja zasnovana je na upotrebi metformina, preparata koji se najčešće prepisuje dijabetičarima tipa 2, a čija je nuspojava sposobnost produženja života. Milijarder je ubeđen da zaista metformin usporava aktivnost ćelija koje su glavni krivci za starenje organizma, a kako navodi, godinama se ostarele ćelije u organizmu akumuliraju i dovode do brojnih oboljenja, uključujući Alchajmer, kardio-vaskularna oboljenja i oštećenja pluća i bubgera.

Ipak, u ovom trenutku lekari smatraju da metformin nikako ne bi trebalo da upotrebljavaju potpuno zdravi ljudi, premda se kod njih mogu javiti druge nuspojave. "Ovi preparati ne bi smeli da se nađu u širokoj upotrebi i korišćeni sa ciljem prevencije. Koristimo ih samo u teškim slučajevima", navoti doktor Džejms Kirkland iz američke klinike Mejo. Sa druge strane, naučnici i istraživači pretpostavljaju da bi ciljano uklanjanje "ostarelih" ćelija mogao biti jedan od načina za usporavanje starenja i potencijalno produženje života, ali u ovoj fazi istraživanja davanje ovakvih tvrdnji nije realno.

Ilon mask i sinteza sa veštačkom inteligencijom

Prvi čovek SpejsIKS-a i Tesle, Ilon Mask ove godine puni 52 godine, a razvoj čovečanstva zamišlja isključivo u sintezi sa veštačkom inteligencijom. Svoj plan milijarder namerava da realizuje putem dva odvojena startapa - OpenAI, koji odgovara za razvoj u domenu veštačke inteligencije i Neuralink, koji se bavi pitanjem implementiranja čipova u ljudski mozak. Za početak, Maskova ideja je da integrisani čip zameni mobilne telefone, a kasnije omogući ljudima da se povežu sa veštačkom inteligencijom. Ipak, biznismen strepi zbog moći veštačke inteligencije, a njegov plan zapravo je način izbegavanja konflikta sa mašinama.

"Čip se veoma lako integriše unutar lobanje i potpuno je neprimetan", naveo je Mask na jednoj od svojih prezentacija. Ispitivanja na ljudima odobrena su tek pre nešto više od mesec dana sa gotovo dve godine kašnjenja, a prva ispitivanja sprovedena na miševima i majmunima naučnicima su dala "vetar u leđa". Po mišljenju Maska čip će pomoći da se ljudima sa posebnim potrebama i zdravstvenim ograničenjima produži životni vek, dok u perspektivi čip može kontrolisati i nivelisati i nivo hormona, neutralisati anksioznost i poboljšati kognitivne sposobnosti.

Piter Til i zamrzavanje organizma

Jedan od suosnivača sistema za plaćanje PejPal, 55-godišnji Piter Til još davno je izjavio da će njegovo telo nakon smrti biti zamrznuto, a ideja je u tome da ga njegovi potomci "vaskrsnu" u budućnosti. Tehnološki mogul ovaj plan otkrio je tokom gostovanja u podkastu "Iskreno sa Beri Vajs", a prašina se "podigla" munjevitom brzinom.

Ipak, i pored (gotovo) neograničenih sredstava koje je spreman da uloži u zamrzavanje i "vaskrsavanje", Til nije oprimističan u pogledu uspeha svoje zamisli i smatra da je ovaj poduhvat više eksperiment, nego mogućnost koja će mu dati drugu šansu za život. "Moramo ili pobediti smrt, ili ustanoviti zbog čega to nije moguće", dodao je milijarder. U aprilu ove godine fond Pitera Tila investirao je u startap Kriopets, koji se bavi zamrzavanjem umrlih kućnih ljubimaca, a pretpostavlja se da je ovo prvi korak ka ostvarenju njegove ideje.

Džensen Huang i robotizacija

Želja za večnim upravljanjem kompanijom Envidia, čiji je generalni direktor, navela je Džensena Huanga na ideju da postane robot: u svom intevjuu za SiEnBiSi 60-godišnji milijarder naveo je da želi kompanijom da upravlja još tri do četiri decenije, nakon čega želi da postane robot, i nastavi da vodi glavnu reč još isto toliko. Koliko je Džensen bio ozbiljan u svojoj ideji niko sa sigurnošću ne može da zna, ali jedno je sigurno - još sredinom prošle godine mogul je pred svojim auditorijumom nastupao u "digitalnom formatu".

"Da bi napravili verodostojnu digitalnu kopiju Džensena, članovi tima sproveli su detaljno 3D skeniranje njegovog lica i tela, a zatim obučili veštačku inteligenciju njegovoj gestikulaciji i izrazima", navedeno je na blogu tehnološke kompanije.

Brajan Džonson i transfuzija krvne plazme naslednika

Kontroverzni tehnološki mogul Brajan Džonson već godinama je opsednut mladalačkim izgledom i pronalaženjem načina da uspori prirodni proces starenja. Krajem maja ove godine, Džonson se, uz dogovor sa sedamnaestogodišnjim sinom Talmadžom i sedamdesetogodišnjim ocem Ričardom, opredelio za proces transplantacije krvne plazme, u kome bi mlađani Talmadž donirao krvnu plazmu svom ocu Brajanu, dok bi Brajan ponovio proces donirajući plazmu svom ocu.

Iako bizarno, izgleda da Džonsonova ideja itekako ima uporište u nauci: stručnjaci iz oblasti hematologije naveli su da je ova metoda zaista delotvorna, a da se Brajan u prethodne dve godine, koliko je primenjuje, uspeo da svoju biološku starost smanji za više od pet godina: sada on ima srce 37-godišnjaka, kožu 28-godišnjaka, a kapacitet pluća i kondiciju 18-godišnjaka.