Magazin
Zlatne planine Altaja: Ruski biser na UNESKOVOJ listi svetske baštine i njegova "Altajska princeza"
Altajske planine danas su sinonim za mir i harmoniju, ali život na njima počeo je da vrvi još u periodu kamenog veka, o čemu svedoče brojni pronalasci: jedan od njih je i čuvena "Altajska princeza", mumificirani trup devojke koji je i ovako prekrasnom Altaju dao notu mistike. Zbog čega je ovaj prirodni rezervat dospeo na UNESKOVU listu svetske baštine i ko je bila misteriozna devojka sa tetovažama koja je štitila Altaj od nečistih sila?
"Biti turista na Altaju je isuviše raskošno za turistu, a tako malo za Altaj", rekao je davne 1895. godine Vasilij Sapožnikov, ruski istraživač, botaničar i kartograf koji je tokom svojih putovanja istraživao Altaj zajedno sa meštanima ne bi li se do detalja upoznao sa kulturom ali i florom i faunom ovog ruskog bisera.
Zlatne planine Altaja predstavljaju prirodni kompleks na samoj granici Sibira i Centralne Azije, na mestu gde se susreću Rusija, Mongolija, Kina i Kazahstan, ali i njihove istorija, kultura i narodi. Kroz svoju viševekovnu istoriju ovaj ruski dragulj nekoliko puta bio je "glavna zvezda" u svetu: prvo, kada je na njegovoj teritoriji otkriveno istorijsko arheološko nalazište, a zatim i kada je dospeo na spisak svetske baštine UNESKA.
Zlatne planine Altaja na spisku UNESKOVE svetske baštine
Zlatne planine Altaja objedinjen su naziv za nekoliko Altajskih planina koje se nalaze u Ruskoj Federaciji, a prirodni kompleks čine Altajski državni prirodni rezervat sa zonom Teleckog jezera, Katunski biosferni rezervat sa planinom Beluha i zaravan na jugu Altaja - Ukok. Značaj istorijskog i prirodnog blaga Rusije 1998. godine prepoznao je i UNESKO, a jedinstveni spoj šumovitih, stepskih, planinskih i subplaninskih predela kakvi se retko gde sreću bili su "ulaznica" Altaja na spisak svetske baštine UNESKA.
Altajski prirodni rezervat status rezervata stekao je 1932. godine, a ukupna površina rezervata, uključujući i deo Teleckog jezera, bisera Altaja, procenjena je na gotovo 966 hiljada hektara. Pored neverovatne raznovrsnosti životinjskog sveta, kojim vrvi Telecko jezero, ovaj deo Altaja poznat je i po relikvisjkom kedrovom drvetu, kao i mnogobrojnim rekama i potocima koji vijugaju među planinskim vrhovima. Ovaj deo rezervata bogat je i kulturnim i istorijskim nasleđem, a njegovi posetioci imaju prilike ne samo da posete etnografski muzej i centralni dvorac, već nauče i o lokalnim zanatima kojima se starosedeoci ponose.
Katunski prirodni rezervat znatno je manji od Altajskog, a ipak, i pored "skromnih" 393 hektara kojima se prostire, obiluje prirodnim bogatstvima. Gotovo polovina Katunskog rezervata prekrivena je liticama, a upravo ovde nalazi se čuvena planina i najvišu vrh Altaja - Beluha, koja mami brojne alpiniste i ljubitelje aktivnog oblika turizma iz čitavog sveta. Teritoriju rezervata "preseca" čak 135 reka koje protiču jednom od najlepših ruskih tajgi, a brojne divlje životinje, poput irbisa, snežnog barsa i altajske planinske ovce, "krstare" nepreglednim horizontima, čineći fotografije iz rezervata još "instagramičnijim".
"Altajska princeza" - tajanstveni čuvar Altaja i zaštitnica od zlih sila
Ne tako davne 1993. godine, na visoravni Ukok na Altajskim planinama nedaleko od rusko - kineske granice, ruski arheolog Natalija Polosmak sa svojim timom napravila je istorijsko otkriće - okovana ledom, pronađena je drevna grobnica, koja nije ličila na grobnicu neke obične ličnosti. U kovčegu od debla ariša, okružena sa šest konja u punoj opremi, sahranjeno je telo mlade žene, toliko dobro očuvano da su se na njemu jasno uočavale čak i tetovaže sa prikazima životinja sa rogovima koje su se pretvarale u cveće. Telo "Altajske princeze" bilo je balzamovano sa posebnom pažnjom korišćenjem treseta i kore drvena, a njena glava bila je obrijana i prekrivena perikom. Arheolozi su odmah po otkriću mumiju preneli u muzej, u kome su istraživanja nastavljena, a nakon kojih je utvrđeno da je "princeza" pripadala Paziričkoj kulturi, odnosno skupini skitskih plemena koji su živeli na Altaju u periodu od 6. do 3. veka pre nove ere. Jedna misterija ostala je nerazjašnjena - kako se telo tako dobro očuvalo kroz vekove? Naučno objašnjenje leži u vremenskim uslovima u kojima je "princeza" počivala sve vreme, zaleđena i zaštićena od svih spoljašnjih faktora, a druga, u koju veruje jednako veliki broj ljudi, jeste da je telo devojke sačuvano zahvaljujući natprirodnim moćima koje je imala i ima i dalje.
Altaj - sakralno mesto povezano sa svemirom
Altaj, prema najrasporstranjenijoj verziji, u prevodu sa turkijskih jezika znači "zlatna planina", a ov prirodno blago odvajkada važi za sakralno mesto mnogih naroda. Pristalice ezoterije nastoje na tome da postoji neraskidiva veza između Zlatnih planina Altaja i kosmosa, dok planina Beluha ima posebna, magijska svojstva, budući da se u njenoj neposrednoj blizini nalazi ulaz u Šambalu, mističnu zemlju harmonije i blagodeti. Beluhu i njenu okolinu neretko je prikazivao i čuveni ezoterik Nikolaj Rerih.
