Magazin
Od sifilisa do mode: Istorija naočara za sunce
Kako je aparat koji su koristili oboleli od sifilisa u osamnaestom veku postao simbol mode i glamura danas? Naočare za sunce su prisutne hiljadama godina i služe kao pravi primer čovekove potrebe za funkcionalnim, ali i estetski privlačnim modnim detaljima. Od drevnih plemena Inuita do Holivuda, naočare za sunce imaju dugu i zanimljivu istoriju.
Jedan od najpopularnijih i fukncionalnih modnih aksesoara danas nastao je pre više od dve hiljade godina. Pojedini izvori tvrde da je prve "naočare" za sunce koristio drevni rimski car Neron, u prvom veku. Navodno, držao bi dva zelena draga kamena ispred očiju, kako bi zaštitio oči od sunca dok je posmatrao gladijatorske borbe.
Prvi pravi primerci zaštite od sunca, koji podsećaju na današnji oblik naočara, datiraju dve hiljade godina pre nove ere. Drevna plemena Inuita su ih razvili kako bi se zaštitili od sunčeve svetlosti i blještavog snega. Pravili su ih od natopljenog drveta, kostiju, slonovače i čvrsto su pristajale uz lice. Svetlo je ulazilo kroz male proreze na očima.
Nekoliko stotina godina kasnije Kinezi su napravili napredak u odnosu na inuitske naočare. U dvanaestom veku su kineske sudije počele da koriste sunčane naočare, napravljene od zadimljenih kvarcnih sočiva. Zvali su se Ai Tai, što znači "tamni oblaci koji pokrivaju sunce" i bile su korišćene za prikrivanje njihovih izraza lica, kako bi delovali nepristrasno i bezizražajno tokom suđenja.
Od sifilisa do gondolijera
U osamnaestom veku, naočare za sunce su funkcionisale kao pomoć za one koji boluju od sifilisa, kada bi im oči bile previše osetljive na sunčevu svetlost. Često su imali i metalni dodatak koji bi prekrivao deformisan nos pacijenta. Zbog toga, naočare za sunce su se često povezivale sa bolešću, sve dok optičar Džejms Ejskou nije kreirao prve naočare koje imaju metalne drške, koje su se uvijale iza ušiju. Eksperimentisao je sa različitim bojama stakla, pokušavajući da pomogne svojim pacijentima i poboljša im vid.
Još jedna verzija naočara za sunce se pojavila u Veneciji, u osamnaestom veku. Zvale su se Goldoni naočare, prema poznatom dramaturgu Karlu Goldoniju, koji je popularizovao stil. Uglavnom su ih nosili gondolijeri, kako bi se zaštitili od jakih sunčevih zraka dok su prevozili putnike u gondolama.
Stilovi i oblici naočara za sunce su se nastavili menjati i u dvadesetim godinama u Americi su postepeno dobijale ulogu modnog aksesoara. Biznismen Sem Foster je počeo masivno da prodaje naočare, jer su ih počele nositi slavne ličnosti i na taj način su bile reklamirane. Jedan članak "Lajf magazina (Life Magazine)" je 1937. godine objavio da je za jednu godinu prodato preko dvadeset miliona naočara, ali da ih je samo dvadeset pet odsto kupaca nosilo zbog zaštite od sunca.
Polarizovana "Rej Ban (Ray Ban)" stakla su postala dostupna 1936. godine i izumeo ih je Edvin Land. Bila su dizajnirana tako da blokiraju intenzivno svetlo i bile su veoma popularne među američkim pilotima tokom Drugog svetskog rata. Ubrzo su postale veoma popularni modni trend. Danas postoji na hiljade razlitih brendova i stilova naočara za sunce.
Neke su isključivo modni detalj, dok neke kombinuju funkcionalnost i estetiku. Danas često asociraju na poznate ličnosti koje pokušavaju da se skrivaju od kamera. Postale su čak i glavni deo imidža mnogih kao što je Ana Vintur, koja ih navodno nosi kako ne bi pokazivala isuviše emocija dok posmatra modne revije. Bilo da se nose isključivo zbog izgleda ili zbog praktične zaštite, sigurno je da će naočare za sunce ostati jedan od najrasprostranjenijih aksesoara za modne kombinacije širom sveta.
