Magazin
"Poslednje remek-delo" Gustava Klimta prodato je za rekordnih 108,4 miliona dolara
Poslednji portret koji je uradio Gustav Klimt postao je najskuplje umetničko delo ikada prodato na jednoj evropskoj aukciji, kada je prodato za neverovatnih 85,3 miliona funti (108,4 miliona dolara) u Londonu.
Slika "Dama sa lepezom" (Dame mit Fächer), na kojoj je prikazana nepoznata žena, postavila je novi rekord za Klimtova dela, nadmašivši njegovu "Berhovu šumu" iz kolekcije pokojnog suosnivača Majkrosofta Pola G. Alena, koja je prošle godine donela 104,6 miliona dolara. Nadmetanje je trajalo svega 10 minuta pre nego što je delo otišlo u ruke neidentifikovanog kupca iz Hong Konga, navodi aukcijska kuća "Sotbi", a prenosi Si-En-En.
"Dama sa lepezom" je bila jedna od dve slike koje su pronađene u ateljeu austrijskog umetnika nakon njegove smrti 1918. godine, navodi Sotbis.
Delo koje je umetnik započeo godinu dana ranije, 1917.godine, izvedeno je u Klimtovom karakteristično bogatom, ekspresivnom stilu. Kao i veći deo njegovog rada, on prikazuje uticaje istočne Azije koji su oblikovali njegov rad - ne samo u lepezi koju drži nepoznat model, već i korišćenje motiva feniksa i cvetova lotosa.
Aukcijska kuća "Sotbi" je nazvala Klimtov portret "poslednjim remek-delom", a rukovodilac odeljenja prodaje impresionističke i moderne umetnosti, Tomas Bojd Bauman, uoči prodaje opisao ga je kao "zapanjujuće.
"Lepota i senzualnost portreta leže u detaljima: nanosi plave i ružičaste boje oživljavaju kožu ženskog modela, paperjaste linije njenih trepavica i stisnute usne daju karakter njenom licu", rekao je on u saopštenju za javnost.
Većina Klimtovih najpoznatijih dela - uključujući njegov kultni "Poljubac", proizašla je iz njegove ranije "Zlatne faze", u kojoj je često inkorporirao zlatne listiće u svu umetnost, ali ovaj period njegove karijere završio je na prelazu 1910.
"Dama sa lepezom" je jedan od retkih Klimtovih portreta koji su još u privatnim rukama. Neuobičajeno je da je kvadratnog oblika, veličine otprilike jedan metar u visinu i širinu. Za razliku od mnogih najpoznatijih Klimtovih portreta, delo nije naručeno, što znači da je verovatno naslikano iz ličnog zadovoljstva, rekla je Helena Njuman, umetnička direktorka impresionističke i moderne umetnosti u "Sotbiju".
"Ovo… je nešto sasvim drugo - tehnička demonstracija snage, puna eksperimentisanja i pomeranja granica, kao i iskrena oda apsolutnoj lepoti", dodala je.
Cene Klimtovih slika su u poslednje dve decenije eksplodirale. Austrijanac je sada među samo nekolicinom umetnika čija su dela javno prodata za devetocifrene sume.
Smatra se da su druga dela u privatnim transakcijma prodata za još više iznose. Prema Fajnenšal tajmsu, sudski dokumenti iz tekućeg pravnog spora između ruskog milijardera Dmitrija Ribolovljeva i trgovca umetninama Iva Buvijea pokazali su da je oligarh kupio Klimtove Vodene zmije II za 183,8 miliona dolara.
Klimtov Portret Adele Bloh-Bauer I je u međuvremenu kupio američki biznismen Ronald Lauder za 135 miliona dolara 2006. Deset godina kasnije, Opra Vinfri je prodala još jedan prikaz iste teme, Portret Adele Bloh-Bauer II, kineskom kupcu za 150 miliona dolara, navodi "Blumberg" .
