Magazin
Ruske "bele noći": Prirodan fenomen koji oduzima dah, ali i san
"Noć je bila čarobna, kakva može biti samo kad je čovek mlad", napisao je Fjodor Dostojevski u svom romanu "Bele noći". I zaista, romantika "belih noći" budi sanjalačku prirodu svakoga ko se nađe pod vedrim nebom. U Rusiji čak postoji i narodno verovanje, prema kome je za sreću potrebno makar jednom u životu prošetati ulicama grada u vreme vrelih letnjih noći, a kako kažu, sreća će pogledati one koji su dovoljno hrabri da sanjaju.
Fenomen "belih noći" proslavio je mnoge ruske gradove, među kojima je i Sankt Peterburg, Severna prestonica Rusije. U vreme čarolije poznate kao "bele noći", koja traje od sredine maja, pa sve do sredine jula, Sankt Peterburg i drugi severni ruski gradovi ne spavaju. Šta je to toliko privlačno u "belim noćima" i zbog čega turisti masovno hrle na ruski sever tokom vrelog letnjeg perioda?
Prirodni fenomen koji budi čaroliju
"Bele noći" su prirodni fenomen zahvaljujući kome sunce zalazi za horizont tek na kratko, a čitave noći vlada sumrak koji prosto poziva na romantiku. Ovaj fenomen karakterističan je za severne ruske gradove koji se nalaze na širinama većim od 60°34', a mnogi od njih vrve od turista željnih da osete makar trunku čarolije i uživaju u brojnim festivalima organizovanim u njegovu čast.
U Severnoj ruskoj prestonici "sezona belih noći" traje od sredine juna do sredine jula, a u tom periodu grad je preplavljen romantičnim dušama koje šetaju ulicama ili krstare kanalima i rekom Nevom sa izabranicima svojih srca. Posebno je čaroban pogled na pokretne mostove, glavnu atrakciju Sankt Peterburga, koji otvaraju svoja "krila" ka peterburškom nebu tokom noći, kako bi propustili brodove da prođu.
Romantične "bele noći" očima Fjodora Dostojevskog
Možda "bele noći" i ne bi postale toliko romantične da nije Fjodora Dostojevskog i njegovog istoimenog romana, u kome glavni junak usamljen luta gradom i zagleda lica prolaznika u nadi da će u njima pronaći prijatelja ili ljubav svog života. U jednom trenutku, on ugleda ženski lik pored kanala, a kako je prilazio sve bliže i bliže, začuo je jecaje. Njegovo srce nije ostalo ravnodušno na lepu neznanku u koju se istog trena zaljubio.
Međutim, kao što vam je verovatno poznato, kod Fjodora Dostojevskog nema srećnog kraja: junakova ljubav ostala je neuzvraćena, jer je njeno srce pripadalo drugom muškarcu, koga na kraju romana susreće mlada devojka.
I drugi ruski gradovi mogu se pohvaliti "belim noćima"
Sankt Peterburg samo je jedan od gradova u Rusiji koji se može pohvaliti čarobnim "belim noćima": tu su i Petrozavodsk, prestonica Karelije, u kojima one traju čak 50 dana, a tokom čitavog perioda boje na nebu se prelivaju u ljubičastim i crvenim tonovima. Tu je i Arhangelsk, koji se nalazi još severnije, a najlepše zore mogu se posmatrati na Soloveckim ostrvima i u nacionalnom parku Kenozero. A, kako bismo pisali o "belim noćima", a da ne spomenemo Jakutsk - mesto u kome čak i u junu može padati sneg i u kome se tokom letnjeg perioda nebo "spoji" sa nepreglednim nanosima u jedinstven i neponovljivi doživljaj prave ruske snežne idile.
