Nauka iza osmeha: Zašto se smejemo

Smeh je deo univerzalnog ljudskog rečnika. Svi pripadnici ljudske vrste to razumeju, bez obzira na maternji jezik, a ne moramo da učimo da ga govorimo. Ljudi iz svih kultura se smeju, iako se mi možemo smejati različitim stvarima. 

Rođeni smo sa sposobnošću da se smejemo, a to činimo potpuno nesvesno, o tome ne odlučujemo sami i zato je teško smejati se na komandu ili lažirati osmeh. 

Smejemo se i pre nego što možemo da progovorimo. Ljudi počinju da se smeju već nakon trećeg meseca života, čak i pre nego što mogu da govore. Ovo važi čak i za bebe koje su gluve ili slepe. Smeh, kao i plač, način je da preverbalno dete komunicira sa majkom i drugim starateljima. Zašto se smejemo? Pitanje koje je intrigiralo ljude kroz vekove, inspirisalo je brojne naučnike a ostalo je bez jednostavnog odgovora.

Evolucija smeha

Smejanje retko prekida rečeničnu strukturu govora, već "interpunktuje" govor. Ljudi se zapravo smeju samo u pauzama kada bi možda kašljali ili disali. Baš zbog toga, naučnici smatraju da je evoluirao iz "zadihanosti" u kojoj su se našli preci primata. Danas, ako se golicaju šimpanze ili gorile, one se ne smeju već dahću i to je zapravo zvuk majmunskog smeha.

A u njemu leži koren ljudskog smejanja, jer i majmuni reaguju u istim uslovima u kojima se smeju i ljudi, poput golicanja, tokom grublje igre i u jurenju. Kada se smejemo, često nesvesno govorimo da smo spremni za igru. Dakle, smeh ima funkciju povezivanja pojedinaca u grupi.

Niko zapravo nije izbrojao koliko se ljudi različitog uzrasta smeju, ali se verovatno najviše smeju mala deca u dobi od 5 i 6 godina. Nauka kaže da se odrasli manje smeju, verovatno zato što se manje igraju, a smeh je povezan sa igrom. 

Socijalna uloga smeha

Smeh je čarobna moć koja nas okuplja, podiže duh i čini da se osećamo povezano kao ljudska bića. Bez obzira na našu kulturu, jezik ili geografsko poreklo, smeh je univerzalni jezik radosti koji nas povezuje.

Da bi saznali kada i zašto se ljudi smeju, istraživači su tokom 10 godina proučavali preko 2.000 slučajeva smejanja kod ljudi. Otkriveno je da većina osmeha ne prati šale, već izjave poput "Dobro jutro, kako ste?" ili "Kako si prošao na prijemnom ispitu?". Zapravo svi se smeškaju u ovim trenucima, jer mozak donosi odluku umesto njih. Ovi radoznali smešci su zapravo komadići "društvenog lepka" koji povezuju ljude.

Smeh ima društvenu funkciju,jer predstavlja način da signaliziramo drugoj osobi da želimo da se povežemo sa njom. U stvari, u studiji hiljada primera smeha, otkriveno je da će se govornici u razgovoru nasmejati za 46 odsto više od slušalaca.

Takođe je 30 puta veća verovatnoća da ćemo se smejati u grupi. Utvrđeno je da će mala deca uzrasta od 2 do 4 godine pokazati osam puta veću verovatnoću da se smeju crtanom filmu kada ga gledaju sa drugim detetom, iako je isto tako verovatno da će reći da je crtani smešan bez obzira da li su sami ili ne.

Sa stanovišta evolucije, ovaj signal povezanosti verovatno ima važnu ulogu u opstanku. Kada sretnemo stranca, želimo da znamo kakve su njegove namere i koga sve poznaje. Ovaj fenomen je ispitivala studija sa 966 učesnika, kojima su naučnici puštali kratke zvučne zapise parova ljudi koji su se zajedno smejali. U nekim slučajevima, parovi su bili bliski prijatelji, u drugima su bili stranci. Učesnici u studiji su zamoljeni da slušaju istovremeni smeh ovih različitih grupa i utvrde nivo prijateljstva koji dele "smejači". Koristeći samo zvuk kao pokazatelj, mogli su pouzdano da razlikuju ljude koji su se tek upoznali, od onih koji su bili dugogodišnji prijatelji. Ovi rezultati sugerišu ne samo vezu između pravog smeha i prijateljstva, već i da nikoga ne zavaravamo kada se pretvaramo da se nasmejemo šali druge osobe.

Druga teorija kaže da smeh može biti zamena za čin negovanja druge osobe. Nega drugog je ponašanje koje se vidi kod primata i velikodušan je i jednostran čin. S obzirom da zahteva poverenje i ulaganje vremena, on povezuje pojednice kao prijatelje.

Kako su naše zajednice postajale sve veće, nismo mogli svi da idemo okolo i negujemo jedni druge da bismo uspostavili veze. Zato smo ovo ponašanje zamenili prijateljskim osmehom. A, za razliku od negovanja, smeh je moguće imati u većoj grupi i stvoriti njime utisak neposrednosti. Kada se iskreno smejemo, signaliziramo da nam je udobno i da se osećamo kao da pripadamo.

Smeh je društven i zarazan. Međutim može biti i negativan, a to se može videti u razlici između "smejati se sa" i "smejati se nekome/nečemu". Ljudi koji se smeju drugima, možda pokušavaju da ih nateraju da se prilagode ili ih izbacuju iz grupe.

Uticaj smeha na naše zdravlje

Vrlo malo se zna o specifičnim moždanim mehanizmima odgovornim za smeh. Ali znamo da smeh izazivaju mnoge senzacije i misli i da aktivira mnoge delove tela. Kada se smejemo, menjamo izraze lica i pravimo zvukove, aktiviramo mišiće ruku, nogu i trupa. Takođe modifikujemo naš obrazac disanja.

Prema klinici "Mejo", smeh ima i mnogo koristi za fizičko zdravlje, jer može povećati unos kiseonika, što zauzvrat stimuliše srce, pluća i mišiće. Smejanje dalje oslobađa endorfine, hormone koji čine da se čovek dobro oseća, a čak može ublažiti bol i stres. Takođe, smejanje "grohotom", može da pojača odgovor našeg imunološkog sistema oslobađanjem neuropeptida koji smanjuju stres i bolest.

Dakle, smeh signalizira saradnju, ključni aspekt ljudskog opstanka, i poboljšava zdravlje. 

Smeh pruža moćne, necenzurisane uvide u naše nesvesno. Kada se smejemo, menjamo izraze lica i pravimo zvukove. Tokom bučnog smeha uključeni su mišići ruku, nogu i trupa. Smeh takođe zahteva modifikaciju našeg obrasca disanja. Takođe znamo da je smeh poruka koju šaljemo drugim ljudima.

Taj zarazni smeh koji tera suze na oči

Naučne studije potvrđuju da je smeh zarazan na isti način na koji je zarazno i zevanje. A razlog zašto se osmehujemo kada vidimo da se neko drugi smeje, osim što je jedan od načina društvenog povezivanja, znak je pokazivanja naklonosti i zajedničke radosti. Društvene veze su toliko komplikovane za ljudsku vrstu da, ponekad, čak i ne shvatamo da se koristimo smeh kao način da se povežemo sa drugima.

A zašto neki ljudi plaču kada se smeju? Baš kao i smeh, suze koje proizvodimo kada se smejemo su nekontrolisane. Ovaj nekontrolisani odgovor je posebno interesantan, jer se na smeh gleda kao na izraz pozitivne emocije, a na plač kao na izraz tuge. Nauka još uvek nema jasan odgovor zašto neki ljudi plaču kada se smeju. Jedna hipoteza je da ljudi proizvode suze kada se osećaju bespomoćno, ali to još uvek nije dokazano.