Magazin
Smeh je zaista zarazan, potvrđuju naučnici
Mozak reaguje na zvuk smeha i priprema mišiće lica da se pridruže veselju, otkrivaju naučnici i potvrđuju da je smeh zarazan. Smeh pomaže da se ljudi bolje socijalno usklope, a veruje se i da je stariji od govora.
"Izgleda da je istinita ona izreka - Smej se i ceo svet će se smejati sa tobom! Znamo već da svi reagujemo na sagovornike kao da smo im ogledala, oponašajući mimiku i gestove osoba sa kojim pričamo. Sada vidimo i da se ovo odnosi i na smeh, makar na nivou rada mozga", kaže Sofi Skot, neuronaučnik, prenosi "Lajvsajenskom".
Skot i istraživači su puštali zvuke smeha ispitanicima i merili odgovore njihovog mozga putem magnetne rezonantne tomografije. Zvuci poput smeha ili uzvika koji se koriste kada se postigne cilj, izazvali su pozitivne reakcije kod ispitanika, dok su zvukovi poput vrištanja ili povraćanja, izazvali negativne efekte. Svi zvuci su izazvali reakcije u delu mozga koji priprema mišiće lica da se pokrenu u zavisnosti od toga koji zvuk se čuje. Reakcije na pozitivne zvukove su bile jače, sugerišući da su mnogo "zarazniji" od negativnih zvukova, što može da objasni reakciju osmehom kada se vidi da se neko drugi smeje. I zaista - koliko puta ste prišli grupi ljudi koja se smeje i sami osmehujući se nesvesno, iako niste čuli šalu ili događaj koji je pokrenuo smeh. Ova pojava se zove reakcija "ogledala".
Zaraznost pozitivnih emocija je važan socijalni faktor, smatraju ovi naučnici. Čak se smatra da su se pre pojave govora, naši preci povezivali smehom, a možda je bio i preteča jezika.
"Obično se susrećemo sa pozitivnim emocijama, kao što su smeh ili navijanje, u grupnim situacijama, bilo da gledamo komediju sa porodicom ili fudbalsku utakmicu sa prijateljima. Ovaj odgovor u mozgu, koji nas automatski podstiče da se osmehnemo ili smejemo, nam pomaže u društvenoj interakciji. Može da igra važnu ulogu u izgradnji jakih veza između pojedinaca u grupi", kaže Sofi Skot.
Ova naučnica, najavljuje da će sa svojim timom proučavati ove emocionalne reakcije u mozgu i kod ljudi sa autizmom, koji generalno lošije obrađuju i prepoznaju socijalne i emocionalne procese, kao i da bi bolje razumeli zašto se kod njih ne javlja već pomenuta reakcija "ogledala" na tuđe emocije i gestove.
