Srbija i Balkan
"Nepristrasni" Pahor napao predsednika Srbije: To su bezobrazne i neprikladne izjave!
Bivši predsednik Slovenije otkrio je u emisiji "Politično" da će njegova kandidatura za mesto specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine biti prosleđena Briselu već tokom ove sedmice
Nekadašnji slovenački predsednik Borut Pahor upregao je sve svoje snage da postane dželat teritorijalne celovitosti Srbije. U istom dahu tvrdi da je "nepristrasan" i "pošten" dok javno napada predsednika Srbije zbog odbrane srpskih interesa.
Bivši predsednik Slovenije otkrio je u emisiji "Politično" (u prevodu - političko) da će njegova kandidatura za mesto specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine biti prosleđena Briselu već tokom ove sedmice.
U emisiji, koja je nedeljom uveče sastavni deo centralnog Dnevnika državne slovenačke televizije, Borut Pahor je zvanično najavio je da će njegova kancelarija i Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije ovih dana uručiti njegovu kandidaturu za mesto budućeg medijatora između Beograda i Prištine visokom predstavniku za spoljni politiku EU Žozepu Borelju.
Voditeljka TV Slovenije je istakla da se u Sloveniji retko kad dogodi da nekom kandidatu za visoku funkciju niko ne podmeće nogu, jer je Pahor za naskok na novu funkciju dobio podršku svih političkih aktera, od predsednika vlade do predsednice države, a ni opozicija se ne protivi, na šta je Pahor izjavio da u prijavi za mesto specijalnog izaslanika, koja ove sedmice stiže u sedište Evropske unije, objašnjava zašto sebe smatra "primerenim kandidatom za rešavanje tog pitanja, na kraju krajeva i Slovenija, i ja lično, uživamo status jednog poštenog posrednika, imamo bogata iskustva u tom regionu i, jasno, tu je spisak i nekih mojih zamisli kako da osvežimo ili oživimo dijalog koji je zastao, jer su opšta bezbednost i politička situacija u tom delu regiona veoma zabrinjavajući".
Pahor, međutim, ni rečju nije definisao ko je odgovoran za "zastoj dijaloga" niti je pomenuo da prištinska strana odbija da sprovede davno utanačenu obavezu o osnivanju Zajednice srpskih opština, kao što se nije dotakao ni drugih problema koji se tiču nepoštovanja prava Srba koji žive na Kosmetu. Toliko o "nepristrasnosti".
Sledilo je pitanje voditeljke kako komentariše izjavu predsednika Srbije povodom sporne sednice SB UN o Kosmetu, kada je "Aleksandar Vučić označio akciju slovenačke delegacije u UN, označio Sloveniju kao 'odvratnu', doduše posle se izvinio u stilu 'narod nije (odvratan), ali jesu političari'".
Do tada nasmejani Borut Pahor je promenio izraz lica i povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, smrknuto izjavio: "Bojim se da je ovo samo početak i da ulazimo u period kada ćemo nažalost previše puta morati da se priviknemo na ovako bezobrazne i neprikladne izjave".
Podsetimo, bivši predsednik Slovenije je tokom cele svoje karijere uvek podržavao otcepljenje i nezavisnost srpske pokrajine Kosovo. Od prvih trenutaka svog predsednikovanja je u više navrata, počevši od 2011. do 2017. godine, u Sloveniji na najvišem nivou rado gostio sve prištinske zvaničnike, a u prvom redu Hašima Tačija, sada haškog optuženika za zločine počinjene na Kosmetu.
Pahor je svih proteklih godina vredno lobirao za interese kosovskih političara i vukao poteze zbog kojih je Srbija više puta zvanično izrazila svoje neslaganje zbog nediplomatskih postupaka nekadašnjeg šefa slovenačke države; sam Pahor je zbog toga bio u prošlosti na meti kritika čak i kod kuće, pa je zbog svojih previše proalbanskih istupanja odnosno "neusaglašenih stavova" svojevremeno dobio packe iz slovenačkog ministarstva spoljnih poslova.
Zbog toga, ali i zbog činjenice da je Slovenija već pre raspada SFRJ i posle njega uvek zdušno podržavala isključivo stavove političkih predstavnika kosovskih Albanaca, prištinskih vlasti i njihovih sponzora iz Albanije, dok je u celini zanemarivala interese Srba sa Kosova i šire, mnoge analitičare i u Sloveniji čudi činjenica da se Pahor prilikom objave kandidature za položaj visokog predstavnika za dijalog između Beograda i Prištine reklamira kao nekakav "nepristrasan" posrednik.
Jer nepristrasan ni po svojim rečima, a još manje po sopstvenim delima – Pahor u konkretnom primeru svakako nije.
Tako ga ne doživljavaju ni zemljaci kod kuće, koji jedva čekaju da mu vide leđa, zato su oduševljeni nad idejom da bi Pahor mogao da im se konačno "skine s vrata", jer i po silasku s predsedničkog trona još uvek vedri i oblači u domaćim medijima. Kod kuće ga vide kao prefriganog i ljigavog političara koji povodom bitnih tema (na primer drakonskih mera vlade Janeza Janše tokom pandemije kovida ili kalvarije Izbrisanih) nije imao mišljenje niti se izjašnjavao.
Sunarodnici mu zameraju i što se tokom svog drugog predsedničkog mandata, on, koji je potekao i u politiku vinuo iz podmlatka slovenačke Komunističke partije, a onda se i kao vođa reformisanih komunista - ulizivao italijanskim fašistima i desnici, zanemarujući bitne teme po slovenačko društvo od kojih je bežao kao đavo od krsta.
Najzad, Pahor nije bio sposoban da uredi ni pogranične međusobice između Slovenije i Hrvatske, pa je pitanje nerešene granice na kopnu i moru, pre svega u Piranskom zalivu, ostalo i dan danas nerešeno. Pošto je sa mesta slovenačkog premijera uvukao Sloveniju u arbitražni sporazum o kome je odlučivao sud u Hagu (koji je Slovence koštao kao svetog Petra kajgana da bi ih na kraju Hrvati izigrali povlačenjem iz istog), samoljubivi Pahor, koji se pre ulaska u politiku bavio manekenstvom (zato mu je ljubljanska Mladina pre više od tri decenije prišila posprdan nadimak "Barbika", što je aluzija na popularnu lutku za devojčice, iako je već tada postojao i Ken), sada bi da na isti način uređuje odnose na Balkanu.
U to ime se uoči obznane svoje kandidature nedavno poslužio lukavstvom, pa je osnovao tink-tenk "Prijatelji Zapadnog Balkana" u koji je uvukao odslužene političare iz Evropske unije i regiona. Iz Srbije Borisa Tadića i Vuka Jeremića. Svi oni su mu poslužili kao dekor na konferenciji održanoj 19. i 20. aprila o tzv. Zapadnom Balkanu, koju je uz sav prateći glamur priredio u Ljubljani kako bi je iskoristio kao odskočnu dasku za novu poziciju. Za istu ga je iste večeri na TV Slovenija javno podržao i najvažniji gost konferencije - aktuelni medijator Miroslav Lajčak.
Još od odlaska iz predsedničke palate decembra 2022. godine, u Ljubljani se nagađalo da Pahor, još mlad za penziju, pokušava sebi da izbori neku unosnu poziciju u okviru EU jer je u Sloveniji iscrpeo sve mogućnosti s obzirom da se zahvaljujući gore navedenim potezima - zemljacima baš smučio.
U to ime je pažljivo gradio put ka željenoj kandidaturi - nedavno je najavio da radi na nacrtu za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine, pa je u tu svrhu u koordinaciji sa visokim predstavnikom EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepom Boreljom, državama članicama EU i zemljama Kvinte, uključujući SAD, Britaniju, Francusku, Italiju i Nemačku.
Specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine imenuje visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, a konačnu odluku donose lideri EU. U međuvremenu, prištinski mediji i političari u javnosti šire spin da je Pahor zapravo "prosrpski nastrojen" kako bi odvratili pažnju od njegovih isključivo proalbanskih stavova i pomogli mu da se dočepa nove pozicije za koju je, prema podacima u slovenačkim medijima ispred nekoliko godina, Miroslav Lajčak primao po 17.000 evra, mesečno.
