Srbija i Balkan
Lažni "kralj Instagrama" sanja da postane Lajčak: Biće sreća, ako ne načini previše štete
Zahvaljujući interesima koje Slovenija ima u Srbiji, a naročito na Kosmetu, gde je bogato investirala i pokupovala sve što se tiče infrastrukture i privrede, a što se gotovo badava dobiti moglo, bivšem predsedniku Slovenije Borutu Pahoru sada oko nove kandidature za "balkanskog gubernatora" pomaže i slovenačka diplomatska mreža
Vest da bivši predsednik Slovenije Borut Pahor lobira za funkciju specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog između Beograda i Prištine koji će do kraja avgusta voditi slovački diplomata Miroslav Lajčak, izazvala je pažnju u regionu. Da je novost "procurela" u javnost preko slovenačkog dnevnika "Delo", svedoči da ju je lansirao sam Pahor, ili njemu bliski krugovi, kako bi ispitao reakciju, ali i skrenuo pažnju na sebe. Iako se još nije zvanično kandidovao, nema sumnje da je to znak da se Pahor već uveliko dogovara sa "ministrom spoljnih poslova" EU Žozepom Boreljom za skok na visoku funkciju.
Poznato je da Pahor veoma vodi računa o svom "imidžu u javnosti", zato je sasvim izvesno da sebi ne bi priuštio sramotu zbog neuspešne kandidature. U međuvremenu se oglasio i slovenački premijer Robert Golob izjavom da Pahorovu želju "bezrezervno podržava", isto kao i šefica diplomatije Tanja Fajon, trenutno predsednica stranke socijalnih demokrata (SD), reformisanih komunista kojima je pre nego što je seo u predsedničku fotelju – pripadao i sam Borut Pahor.
Njegova karijera je išla uzlaznom putanjom od trenutka kada je, dopunivši 26 godina, postao najmlađi član Centralnog komiteta Saveza komunista Slovenije, a potom i član njegovog predsedništva. Bio je 1990. delegat na zadnjem, januarskom kongresu Saveza komunista Jugoslavije koji je prevremeno napustio zajedno sa celom slovenačkom delegacijom. Uz to se bavio manekenstvom i vozio rolšue, a pre nego što je uskočio u visoku politiku, oprobao se i kao menadžer pevača Đanija Rijavca, svog školskog druga. Uzgred je 1987. diplomirao politologiju, izabravši temu koja je u to vreme bila politički pravoverna: "Napori nesvrstanih za mirno rešavanje sporova između članova pokreta".
Kao bivši predsednik slovenačkog parlamenta, slovenački poslanik u Evropskom parlamentu, premijer i, na kraju, dvostruki predsednik Slovenije, Pahor je tipičan "aparatčik" koji ume da se ulaguje "običnim ljudima", što je razlog da može da se pohvali sa tako mnogo funkcije – i mahom ništavnim dostignućima.
Po silasku sa predsedničkog trona, zemljaci naprosto nisu znali šta će sa njim, a kao bezbojni i vazda oportuni predsednik države im se tokom dva mandata pošteno smučio.
A pošto je mlad za penziju i navikao na život na visokoj nozi, nije mu preostalo drugo, nego da novo uhlebljenje potraži uz pomoć Brisela, još naročito jer je kod kuće često meta podsmeha zbog svoje brige za fizičku kondiciju i sliku u javnosti. Otuda je i Instagram račun predsednika države u njegovo vreme bio preplavljen sladunjavim snimcima iz teretane i vožnji biciklom, pa nije neobično da su ga nezadovoljni slovenački birači posprdno krstili za "kralja Instagrama", dok ga iz rane mladosti i manekenskih početaka prati ništa manje posprdan nadimak "Barbika".
Pošalice na svoj račun je pokušavao da amortizuje pokušajima da reši ključne probleme slovenačkog društva – u tom cilju je težio pomirenju između domaćih partizana i domobrana. Neuspešno, taj sukob, iako je formalno okončan sa krajem drugog svetskog rata, još uvek traje na društvenim mrežama i između "levih" i "desnih" partija.
Slovenci mu zameraju i što je 2009, u vreme kada je bio premijer, pristao na arbitražni sporazum koji su Hrvati na kraju okrenuli u svoju korist, a ni u odnosima sa Italijom se nije proslavio jer je kao predsednik Slovenije zajedno sa predsednikom Italije odao počast Italijanima, žrtvama komunista i partizana. U svet je tada otišla dirljiva slika Pahora kako Matarelu drži za ruku ispred spomenika antikomunistima i fašistima.
Kada se podvuče crta, jasno je da Pahor ne može da se pohvali da je bio naročito uspešan političar. Dok je vodio slovenačku vladu, doživeo je 2011. krah poverenja u parlamentu, zbog čega ga prati prokletstvo da je bila njegova vlada jedna od retkih u istoriji mlade države kojoj je izglasano nepoverenje. I opevani arbitražni sporazum koji je trebalo da skine sa dnevnog reda nerešena pogranična pitanja na kopnu i moru sa Hrvatskom, a uz to i vrhunac njegove političke karijere, doživio je brodolom kada se Zagreb jednostrano povukao iz sporazuma, izigravši Pahora.
Uprkos činjenici da se na rečima glasno zalagao za ljudska prava, oprezno je ćutao prilikom najvećih kršenja istih, kao i međunarodnog prava. Nije ni reč prozborio 1992. kada je otkriveno da je prva vlada nezavisne slovenačke države izbrisala "južnjake", građane poreklom iz drugih republika nekadašnje SFRJ, iz registra stanovnika i tako počinila etničko čišćenje preko 25.000 unesrećenih ljudi, potisnutih na dno društva, bez ikakvih prava i mogućnosti da prežive. Nije se oglasio ni kada su zapadne države mimo Saveta bezbednosti UN 1999. napale SRJ, a Slovenija čak otvorila nebo za NATO bombardere iako tada nije bila članica tog vojnog pakta.
Ni na domaćem parketu se nije proslavio, zbog čega slovenački budžet muku muči i dan danas. Njegova vlada je 2008. odlučila da investira u termoelektranu Šoštanj (TEŠ 6), za koju se kasnije pokazalo da je prožeta korupcijom, otuda se smatra jednim od najvećih slovenačkih propalih projekata.
Sam ne krije da ga je "oduvek interesovao Zapadni Balkan" koji je uz njegovu asistenciju u Sloveniji proglašen za slovenačko dvorište, tačnije "slovenačko strateško područje". Zahvaljujući interesima, koje Slovenija ima u Srbiji, a naročito na Kosmetu, gde je bogato investirala i pokupovala sve što se tiče infrastrukture i privrede, a što se gotovo badava dobiti moglo, bivšem predsedniku Slovenije sada oko nove kandidature za "balkanskog gubernatora" pomaže i slovenačka diplomatska mreža. Zato sada "ispipava" teren u Beogradu (Priština mu je ionako naklonjena), jer za mesto specijalnog izaslanika EU mora da podnese ličnu prijavu Boreljovoj Evropskoj službi za spoljne poslove. Pahor još nije povukao taj potez, mada slovenački izvori tvrde da uživa podršku Borelja.
Pahor se zapravo dugo pripremao za novu funkciju. Prošlog decembra, kada mu je istekao jednogodišnji status bivšeg predsednika republike koji podrazumeva troškove vođenja kancelarije sa dva zaposlena, osnovao je privatnu ustanovu "Prijatelji Zapadnog Balkana".
Misija tog "instituta" je integracija zemalja regiona u EU, promocija dijaloga, pomirenja i ekonomskog razvoja. Zato deo lobiranja za Pahorovu novu dobro plaćenu funkciju sprovodi i savetodavni odbor pomenutog instituta, u kome su, između ostalih, bivša visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton, bivši švedski premijer i visoki predstavnik UN za Bosnu i Hercegovinu Karl Bilt, bivša hrvatska premijerka Jadranka Kosor, bivša predsednica Albanije Atifete Jahjaga, bivši predsednik Srbije Boris Tadić i nacionalni koordinator za zapadni Balkan Peter Grk.
Pahor je tipičan slovenački političar kome su interesi Albanaca mnogo bliži od interesa Srba. Ovaj tip političara često izjednačava borbu kosovskih Albanaca za nezavisnost sa slovenačkim otcepljenjem od Jugoslavije, zanemarujući sve bitne razlike. Njegovo viđenje kosovskog problema je stoga crno-belo, brutalno jednostavno, potkrepljeno stereotipima, zasnovano na dvostrukim aršinima i uvek na liniji onih velikih sila koje teritorijalno "kažnjavanje" Srbije vide kao jedini način da pacifikuju Balkanu.
Stradanje Srba na Kosmetu većina slovenačkih političara i medija i dalje svrstava u dve kategorije – to su ili "preterivanja poznata iz doba Miloševićeve propagande", ili logična posledica proteklog loših dela srpskih vlasti na Kosovu, pa tako i svojevrsna "pravedna kazna za Srbe i Srbiju". Da bi takav političar bio sposoban da pronađe novo, kreativno rešenje za Kosovo – čista je iluzija.
Iako bi Pahor u svojoj novoj ulozi trebalo da sledi smernice Evropske komisije i interese najvećih zemalja (pre svega Francuske i Nemačke), nesporno je da, za razliku od Lajčaka, dolazi iz zemlje koja je po diktatu Vašingtona 2008. među prvima priznala nezavisnost tzv. Kosova. Uostalom, i Pahor lično sve vreme podržava rešenje "kosovskog problema" na najgori mogući način po Srbiju – priznanjem tzv. Kosova kao nezavisne zemlje od strane Beograda. Imajući u vidu tu činjenicu, jasno je da bi bilo za Srbiju mnogo bolje da tu poziciju ne zauzme neko ko je od samog starta tako bezuslovno na strani Prištine.
Na to ukazuju i brojne protekle izjave samog Pahora.
Na primer, 21. novembra 2021. godine, tokom posete Prištini, Pahor je rekao da "Slovenija, koja je priznala Kosovo i neguje sa Kosovom odlične političke i ekonomske odnose, shvata da je moguće očekivati uključivanje ove zemlje u EU tek kada i druge članice Unije, koje to još nisu učinile, priznajte nezavisnost nove države". Slične Pahorove izjave su svojevremeno ponukale tadašnju srpsku premijerku Anu Brnabić da primeti da je "neprijatno iznenađena" njegovim lobiranjem za priznanje tzv. Kosova, dok je Aleksandar Vučić pitao kako Pahor namerava da ubedi Španiju da prizna Kosovo?
Pahor je naime prilikom jedne od svojih poseta Kosmetu u roli slovenačkog predsednika izjavio da će se Slovenija "zalagati za priznanje Kosova među članicama EU koje to još nisu učinile". Ana Brnabić je tada reagovala izjavom da Pahorov istup "ne doprinosi saradnji ni regionalnom pomirenju", niti da vidi "ikakav razlog za mešanje Slovenije".
Članice Unije koje još nisu priznale Kosovo su Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar. Na Pahorovu najavu lobiranja za nova, dodatna priznanja tzv. Kosova odgovorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Srpski predsednik je tada rekao da mu zapadne države koje su priznale nezavisnost Kosova često daju predlog za srpsko priznanje Kosova. "Takva dokumenta uzmem i pocepam", bio je jasan Vučić.
Čak je i tadašnji slovenački ministar spoljnih poslova Karl Erjavec tada upozorio da Pahorova izjava nije bila "usaglašena" sa MIP Slovenije i da je "MIP iznenađen izjavom predsednika Republike Boruta Pahora".
Pahor je u vreme priznanja tzv. Kosova 2008. bio poslanik Evropskog parlamenta (a ne slovenački premijer, kako pogrešno navode neki mediji) i nije bio direktno zaslužan za munjevito slovenačko priznanje otcepljene srpske pokrajine, pa ipak se već decenijama trudi za priznanje Kosova od strane Beograda i u potpunosti deli stavove zapadnih zemalja koje su bomba-diplomatijom stvorile još jedan albanski entitet na teritoriji Srbije, odnosno lažnu "državu" u Evropi.
Ne smemo zaboraviti ni da je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije juna 2016. uručilo protestnu notu tadašnjem slovenačkom ambasadoru u Beogradu Vladimiru Gašpariču zbog izjave Boruta Pahora, tada predsednika Slovenije, koji je pozvao na priznanje nezavisnosti tzv. Kosova i njegovo članstvo u svim međunarodnim organizacijama.
Pahor je tu inicijativu obelodanio tokom posete bivšeg kosovskog predsednika Hašima Tačija Ljubljani. Kako je preneo Tanjug, MSP Srbije je tada saopštilo da "nije prvi put da slovenački političari pozivaju na priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, što ugrožava najviše interese Srbije". Zvanični Beograd je takođe pozvao slovenačku stranu da se "ubuduće uzdrži od izjava koje direktno štete odnosima i poverenju između Slovenije i Srbije".
Da su nedostatak takta, nepristrasnosti i empatije glavne "odlike" Pahorove politike, ne pokazuje samo primer Kosova. Kao što ga nisu ganuli brojni apeli i pisma "izbrisanih", među kojima je bilo 60 odsto Srba, nije pokazao ni najmanje saosećanja ni sa golgotom kosovskih Srba.
Naprotiv, 2013. godine, prilikom boravka na Kosmetu, Pahor nije štedeo reči hvale na račun prištinskih političara jer su "našli način da suživot učine podnošljivim". U istom dahu je pohvalio i "napredak u dijalogu Beograda i Prištine" kao "najpozitivnije dostignuće mudrosti, hrabrosti i političke volje za mirno rešavanje otvorenih pitanja na Zapadnom Balkanu". To je izrekao uprkos pogromima i gotovo svakodnevnim napadima na kosovske Srbe.
Ponavljanje rečenog zahteva je najviše što se može očekivati od Boruta Pahora i ubuduće, ukoliko mu uspe da se vine u Lajčakovu fotelju. Uz to, nema sumnje da će njegov nov instagram profil ponovo obilovati lepim slikama i leporečivim govorima. Izvesno je, takođe, da Pahor neće doprineti napretku u pregovorima Beograda i Prištine jer ni sam ne veruje u stvarno "kompromisno rešenje kosovskog problema", već izlaz iz kosovskog čvora vidi isključivo tamo, gde ga Srbija ne vidi. Što će biti ključni razlog, ukoliko bude izabran za poziciju "medijatora EU" između Beograda i Prištine. Uzevši sve to u obzir, za Srbiju će biti velika sreća ako joj Pahor na svojoj novoj, dobro plaćenoj funkciji ne načini neku veću štetu. Jer koristi od tog imenovanja Beograd i Srbija – svakako imati neće.
