Juanjang, ili: Srbija ima evroazijsku alternativu
Za Srbiju, Sijeva poseta znači da ona ima evroazijsku alternativu koja ne mora da bude oprečna našem evropskom izboru, ukoliko je taj izbor zaista evropski
Nije se patka sa pačićima baš slučajno prošetala crvenim tepihom, tokom ceremonije svečanog dočeka Si Đinpinga ispred Palate "Srbija".
Bez obzira da li je posredi režija protokola, ili pak zaista puka slučajnost, juanjang, odnosno mandarinska patka, kojoj bi ova naša, sa crvenog tepiha, trebalo da bude simbolička "rođaka" u životinjskom carstvu, u kineskoj kulturi smatra se simbolom partnerske vernosti, sreće, blagostanja i uspeha.
Kinezi je na neki način doživljavaju kao i pticu feniks, jer se, slično kineskom izrazu za pticu feniks (feng – mužjak; huang – ženka), može čitati kao juan – mužjak i jang – ženka, što u zbiru čini vernost, pomenutu sreću, blagostanje i uspeh.
Patka, dakle, simbolizuje sve ono što Beograd i Peking žele da i dalje krasi njihovu iz decenije u deceniju sve plodniju saradnju u oblasti ekonomije, političkih veza i kulture, a Beograd je, izgleda, danas pronašao elegantan način da svetu diskretno poruči da će ostati veran dosadašnjoj saradnji sa Pekingom.
Kina u međunarodne odnose želi da unese humanistički duh
Poseta Si Đinpinga Beogradu, koja nije samo protokolarna i praktična već je i simbolička, otvara, zapravo, novo poglavlje u našoj opštoj političkoj zbilji.
Kineski predsednik nije slučajno, u autorskom tekstu objavljenom u dnevnom listu "Politika", napisao da biljke cvetaju onda kada se leto bliži.
Tu poruku možemo razumeti kao poruku da se celom svetu bliži novo razdoblje, kome konfučijanska Kina želi da udahne neophodnu humanističku dimenziju i novi humanistički duh, primenom sada već dobro poznatih i čuvenih pet principa mirne koegzistencije, te nizom naknadnih globalnih inicijativa koje, tiho poput vode, ipak rone breg (geo)politike zgrtanja (neo)kolonijalnog bogatstva razaranjima, zavadama naroda i njihovim sukobima.
Pruga je najveća kineska, a "Bondstil" američka investicija
Odnos Pekinga prema državama Afrike, Centralne i Jugoistočne Azije, koje su, uprkos prognozama i nadama Kolektivnog zapada o izbijanju regionalnih sukoba, u međuvremenu, u zbiru, postale najznačajniji ekonomski partneri Kine, kao što je i Kina postala najznačajniji partner njima, te izmirenje Saudijske Arabije i Irana, svedoči o novom duhu u oblasti međunarodnih odnosa koji bi jednom trebalo, konačno, da zapljusne i Balkan, na šta čekamo decenijama.
Najveća kineska investicija na Balkanu je izgradnja nove pruge Beograd – Novi Sad – Subotica, a američka izgradnja i održavanje vojne baze "Bondstil".
U toj činjenici sadržana je sva suština našeg novog geopolitičkog položaja, ali i pitanje: koji nam je od ova dva simbolička i životna elementa bliži?
Ukoliko smo zaista slobodni, i ukoliko zaista sačuvamo istinski demokratski kapacitet da samostalno odlučujemo o svojoj sudbini, uvidećemo da, u stvari, dugoročno više nismo osuđeni na dalje rasparčavanje teritorije, ucene i pritiske Kolektivnog zapada, već da je pitanje vremena kada bi pitanje saradnje na Balkanu, ukoliko balkanski narodi međusobno odigraju pametnije, moglo da bude aktuelizovano nauštrb indukovanih podela i sukoba.
Uzalud nam je svaka budućnost, ukoliko nas neko zaista ubedi da je ona neopozivo određena uverenjem da možemo postojati jedino kao periferna biološka komponenta ekonomske, političke i vojne eksploatacije, te da je ideja obostrano korisne saradnje i međusobnog poštovanja puka utopija.
U tom ključu treba čitati posetu Si Đinpinga Beogradu i njegove reči iz autorskog teksta, objavljenog uoči njegove posete:
"Treba da dosledno igramo uzornu ulogu u unapređenju pravde i pravičnosti. Kao čelični prijatelji i čuvari svetskog mira, Kina i Srbija imaju slične stavove o mnogim važnim međunarodnim i regionalnim pitanjima. Suočavajući se s međunarodnom situacijom isprepletenom promenama i turbulencijama, treba da kontinuirano jačamo koordinaciju u međunarodnim organizacijama kao što su Ujedinjene nacije i druge, da se zajedno zalažemo za ravnopravan i uređen multipolarni svet i univerzalno korisnu i inkluzivnu ekonomsku globalizaciju, zajedno praktikujemo pravi multilateralizam, kao i da se posvećujemo očuvanju svetskog mira i stabilnosti i međunarodne pravde i pravičnosti."
Beograd je prekretnica kineske politike
Upravo je Beograd, odnosno bombardovanje kineske ambasade u našem glavnom gradu 1999. godine, najznačajnija prelomna tačka, u kojoj je Kina naprasno shvatila da više nema geopolitičkog vremena, ukoliko ne želi da suštinski ponovo doživi ono što je doživela tokom 19. i u prvoj polovini 20. veka, kada su je zapadne sile zajedno sa Japanom razorile i eksploatisale na najbestidnije načine.
Kineski kulturni centar, podignut na mestu svirepog zločina i razaranja, predstavlja simbolički odgovor NR Kine upućen ne samo SAD, već celom svetu: kultura, znanje i duhovnost su jedini odgovori na zločin.
Ova okolnost, odnosno činjenica da je Si Đinping u Beograd došao tačno na 25. godišnjicu zločina koji je trajno promenio kineski odnos prema geopolitičkoj stvarnosti, njegovu posetu kristališe u jasnu poruku i daje joj specifičnu težinu.
Za Srbiju, Sijeva poseta znači da ona ima evroazijsku alternativu koja ne mora da bude oprečna našem evropskom izboru, ukoliko je taj izbor zaista evropski.
