"Boraut": Kako nas dosadni zadaci na poslu dovode do izgaranja

Ponekad je našem mozgu neophodno da se malo dosađuje, da odmori od svih ulaznih podataka i mnogobrojnih procesa koji se u njemu odvijaju, i u tom "mentalnom lenčarenju" nema apsolutno ništa loše. Štaviše, mnoge genijalne ideje nam dođu baš tada, kada se najmanje nadamo i kada radimo nešto što ne zahteva nikakvu mentalnu aktivnost - primera radi, šetamo ili brišemo prašinu u stanu. Ipak, ni previše lenčarenja nije dobro za naš mozak, a dosada je naročito nepoženjna u poslovnom okruženju.

Boraut - burnaut od dosade

Izgaranje od dosade u poslovnom svetu javlja se kao posledica nedovoljno zanimljivog i dinamičnog posla i trivijalnih zadataka koji nam ne predstavljaju nikakav izazov. Za razliku od burnauta, čiji su razlog prezahtevne i stresne situacije sa kojima se jedva izlazi na kraj, uzrok borauta je posao koji je isuviše lak i monoton, a samim ti profesionalni i lični razvoj gotovo da i ne postoje.

Osobe koje se susretnu sa borautom mogu razviti i razne posledice, poput manjka koncentracije i motivacije, gutibka sposobnosti vrednovanja svog truda i znanja, a sasim tim i samopouzdanja, što kasnije rezultira i slabijim poslovnim angažovanjem, pa čak i svesnim izbegavanjem radnih zadataka. Kako se ne bi pogrešno protumačilo, naglasićemo odmah: boraut ni na koji način nije povezan sa lenjošću. Štaviše, osoba i dalje želi da doprinosi poslovanju i napreduje, ali nema mogućnosti za to, premda zadaci koje dobija ne odgovaraju njegovom nivou znanja i kompetencija.

Javlja se i na poslu koji volimo

Izgaranje od dosade nije nužno povezano sa poslom koji ne volimo i na kome smo "zarobljeni" iz ovog ili onog razloga. Naprotiv, može se javiti i na poslu koji volimo i koji nas čini srećnim. Kada radimo nešto što volimo i u čemu uživamo, mi nesvesno dajemo sve od sebe da budemo sve bolji: investiramo dodatno vreme da savladamo sve nijanse poslovanja, trudimo se da radne zadatke obavimo za kraće vreme i istražimo neke nove, kreativne pristupe, a kako vreme odmiče, naša znanja i sposobnosti rastu. Problem nastaje kada više nemamo prostora za razvoj, a naše sposobnosti kao da "tapkaju u mestu".

Može se sprečiti, ali i "lečiti"

Srećom, situacija sa borautom nije bezizlazna, iako se nekada može tako činiti, a "ključ" za rešavanje leži u komunikaciji između poslodavca i zaposlenih. Kako bi se preveniralo izgaranje od dosade, na poslodavcima je da:

• svojim zaposlenim daju raznovrsne, a izazovne zadatke prilagođene njihovim znanjima i kompetencijama
• neprekidno ulažu u razvoj svojih zaposlenih i
• kreiraju okruženje u kome će timski rad pomoći dodatnoj razmeni postojećih znanja.

Ali, šta ako je boraut već "sažvakao" zaposlene? U tom slučaju, dodatni, teži zadaci neće pomoći, već bi akcenat trebalo da bude na tome da se potpuno ukine multitasking. Ovaj potez će pospešiti sužavanje fokusa i koncentrisanje na važne probleme, a postizanje očekivanog rezultata podići će samopouzdanje zaposlenog, a samim tim i povratiti njegovu motivaciju. 

Nije svaka dosada ista, postoji čak pet vidova

Psiholozi su izdvojili pet vidova dosade:

• Ravnodušna - ovo je možda i najprijatniji vid dosade koji se javlja kada je čovek spokojan i rasterećen, a donekle zarobljen u svom svetu. Za mnoge, ovaj vid dosade čak nije ni prava dosada, već više period opuštanja i "punjenja baterija"
• Kalibrišuća - možda bi se ovaj vid dosade najbolje mogao opisati kao stanje kada čovek želi da nešto radi, ali ne zna šta. Lutajuće misli, haotični potezi i nepostojanje želje da se iz ovog stanja izađe pravi su primer kalibrišuće dosade, ali, kada se spontano pronađe neko rešenje - u osobi se "rađa" i energija za njegovu realizaciju
• Tražeća - ovo je aktivniji vid kalibrišuće dosade, u kome je lenčarenje ispraćeno neprijatnim osećajem neprekidnog traženja neke aktivnosti koja bi smanjila osećaj anksioznosti. Tokom ove faze kod osobe se često javlja potreba za davno zaboravljenim hobijima, novim projektima ili aktivnim vrstama odmora, a ukoliko se ne pronađe bilo šta što odgovara, nastupa gnev i razočarenje
• Reaktivna - upravo ovaj vid dosade izazvan je gnevom, razočarenjem i napetošću. Osoba kao da traži načine da pobegne od svoje dosade, ljudi ili situacija, a neretko se javljaju i opsesivne misli o konkretnim načinima koji mogu pomoći da se iz ovog stadijuma izađe
• Apatična - poslednji i najdramatičniji vid dosade jeste apatična dosada, u kojoj se čovek oseća bespomoćnim da bilo šta promeni i da sebe razonodi. U ovom stadijumu čoveka ništa ne motiviše - ni pozitivni ni negativni doživljaji, a nema ni želje, a ni snage da se bilo šta promeni.