Hram Vasilija Blaženog: Koloritni "plamičci" u samom srcu Moskve kriju mnoge misterije

Prva asocijacija na Moskvu, pa i čitavu Rusiju za mnoge je upravo hram Vasilija Blaženog koji zajedno sa Crvenim trgom predstavlja srce ruske prestonice. Međutim, ovo nije samo hram, već i istorijski spomenik, uzdignut u čast pripajanja Kazanskog hanstva Ruskoj državi, a glavna bitka u kojoj su ruski vojnici odneli pobedu odigrala se baš na dan Pokrova Presvete Bogorodice - otud i jedan od njegovih naziva - Pokrovski hram. Njegova istorija duga skoro punih pet vekova puna je neverovatnih činjenica i legendi, a svakoga dana ovo remek delo privlači turiste sa svih krajeva sveta koji će svoje emocije i oduševljenje monumentalnim hramom pamtiti još dugo. 

Od stare Trojicke crkve do hrama Vasilija Blaženog za samo 6 godina

Sve do sredine 16. veka na mestu današnjeg hrama nalazila se drvena Trojicka crkva, oko koje su tokom pohoda na Kazanj uzdizani hramovi u čast svih velikih pobeda koje je ruska vojska odnosila, a kada je Kazanj konačno "pao", mitropolit Makarije predložio je Ivanu Groznom da crkve sagradi ispočetka, ali ovoga puta od kamena. Njegova ideja bila je da centralni hram bude okružen sa sedam crkava, ali je simetrija presudila - na mestu stare Trojicke crkve i njenih "sestara" nikla je nova, sa osam crkava oko nje koje su međusobno bile povezane prolazima, a za ponovnu izgradnju majstorima je bilo potrebno samo šest godina. Verovali ili ne, sve do 1600. godine ovaj hram bila je najviša građevina Moskve, a njegove koloritne kupole u obliku plamičaka, od kojih je svaka drugačija, videle su se iz gotovo svih delova grada.

Ruski majstori ili italijanski renesansni umentnik - ko je zaslužan za današnji izgled hrama

Ipak, ni danas se ne znaju imena arhitekata koji su bili uključeni u izgradnju hrama Vasilija Blaženog, a i pored postojanja istorijskih spisa u kojima se pominju ruski majstori Postnik i Barma koji su "bili ugodni bogu", sve više istoričara smatra da je arhitekta bio italijanski renesansni umetnik, budući da kompletna kompozicija i svi detalji ukazuju upravo na evropsku školu.

Ali, zbog čega se nigde ne mogu pronaći podaci o majstorima kada je njihovo delo toliko značajno za rusku religiju i kulturu? Odgovor leži u srednjevekovnom pogledu na svet, u kome se nije veličao majstor, već njegov rad.  Bilo kako bilo, arhitekta koji je radio na ovom impozantnom projektu imao je tragičnu sudbinu, a ako je verovati legendi koja i danas kruži, Ivan Grozni se postarao da se ovakvo remek delo nikada više na izgradi na veoma surov način - oslepevši ga.

Ko je bio Vasilije Blaženi

Iako je oficijelni naziv ovog hrama - hram Pokrova na Rvu, nezvanični naziv hram Vasilija Blaženog je u upotrebi daleko češće. Prema predanju, poznati moskovski prorok i čudotvorac, Vasilije Blaženi, hodao je prestoničkim ulicama bos i oskudno obučen, propovedajući milosrđe i sakupljajući novac za izgradnju svetinje, a sin Ivana Groznog, Fjodor Ioanovič, je u njegovu čast izgradio crkvu, koja je postala deo Pokrovskog hrama. Ta je crkva, za razliku od svih ostalih, bila otvorena uvek - svaki dan, i danju i noću, a vernici koji bi dolazili u nju malo pomalo su i hram počeli da nazivaju njenim imenom.

Jedinstveno remek delo arhitekture na UNESKOVOJ listi Svetske baštine

Iako su najčešće crkve i hramovi riznice artefakata, kada je hram Vasilija Blaženog u pitanju, on je sam po sebi glavni "eksponat", a njegova arhitektura je jedinstvena u celom svetu. Najveću vrednost svakako imaju zidovi, kako unutrašnji, tako i spoljašnji, a praktično svaki je oslikan freskama ili prekriven ikonostasima  neverovatne lepote. Zahvaljujući tome, hram Vasilija Blaženog 1990. godine dospeo je i na UNESKOVU listu Svetske baštine.

Ipak, postoji i jedan artefakt od posebnog značaja za celu Rusiju - a to je srebrni potir (posuda koja se koristi tokom bogosluženja) rodonačelnika dinastije Romanovih, Mihaila Fjodoroviča koji datira iz 1638. godine.

"Lazare, vrati to na mesto!"

Sovjetska vremena i vlast su prema objektima religioznog značaja odnosila veoma specifično, pa je tako hram Vasilija Blaženog tokom Staljinove vladavine zamalo sravnjen sa zemljom. Naime, kako bi se na Crvenom trgu napravilo više mesta za parade i demonstracije, Staljinov stručni saradnik predložio je da se hram Vasilija Blaženog sruši, a Crveni trg pretvori u veliku zaravan. Kako bi što slikovitije predstavio svoje ideje Staljinu, on je napravio maketu na kojoj se lako uklanja hram, ali je Josif Visarionovič kada je video idejno rešenje samo rekao: "Lazare, vrati to na mesto"!