Magazin
Mlađe generacije imaju veću ekološku svest, ali i anksionznost, prilikom naručivanja hrane
Najnovija onlajn anketa pokazuje da su očekivani faktori, kao što su cena, ukus, vreme potrebno za pripremu, najvažniji kada je u pitanju naručivanje hrane. Ipak, rezultati pokazuju da mlađe generacije imaju veću ekološku svest kada je u pitanju biranje obroka u restoranu. Iako je ovo pozitivna stavka, mladi ljudi mnogo češće osećaju anksioznost prilikom biranja. Anketa pokazuje interesantnu razliku u generacijama i različite stavove o procesu poručivanja hrane.
Istraživanje u kome je učestvovalo oko dve hiljade odraslih pokazalo je da postoji mnogo veća verovatnoća da mlađe generacije osećaju nervozu i anksioznost dok naručuju u restoranu - čak 41 odsto generacije Zed i Milenijalaca (uzrasta od 18 do 43 godine) oseća nervozu dok bira hranu sa jelovnika, u poređenju sa samo 15 odsto generacije Iks i Bejbi bumera (uzrasta od 44 do 77 godina).
Mlađe generacije su takođe češće puštale druge da prvo naruče kako bi mogle da vide šta dobijaju (47 odsto). Još jedna navika koju mnogi pripadnici mlađih generacija imaju je proveravanje jelovnika unapred, uglavnom preko onlajn stranica određenog restorana, kako bi znali kakva hrana ih očekuje. Četvrtina (24 odsto) onih od 18 do 43 godine "uvek" proverava unapred, u poređenju sa manjim procentom onih od 44 do 77 godina (15 odsto).
Pored anksioznosti prilikom naručivanja, istraživalo se i kojih pet faktora su najvažniji ispitanicima prilikom naručivanja hrane.
Razumljivo je da je ukus bio najvažniji faktor za sve (71 odsto), a zatim cena (57 odsto).
Drugi faktori su: vreme potrebno da se hrana pripremi (22 odsto), koliko bi bilo neuredno kada se određen obrok jede (16 odsto) i uticaj pripreme hrane na životnu sredinu (15 odsto).
Petina generacije Zed i Milenijalaca izabrala je "uticaj na životnu sredinu" kao faktor, u poređenju sa samo sedam odsto generacije Iks i Bejbi bumera.
Mlađe generacije su takođe bile svesnije šta predstavlja uticaj pripreme hrane na životnu sredinu. Kada bi mlađi naručivali iz restorana, 62 odsto je reklo da je "veoma" ili "donekle" svesno uticaja svog obroka na životnu sredinu, u poređenju sa 42 odsto starijih ispitanika.
"Naši individualni izbori su važni", rekla je Džesika Han za portal "Talker (Talker)", viši potpredsednik za marketing i održivost brenda za proizvodnju organskih dušeka. "Od načina na koji jedemo do načina na koji spavamo, naše kolektivne odluke su neraskidivo povezane sa zdravljem naših zajednica."
Anketa je takođe pitala ispitanike kako je pojavljivanje reči kao što su "vegan" i "vegetarijanac" na meniju restorana uticalo na odluku o naručivanju, a rezultati su pokazali da će mlađe generacije verovatnije naručiti navedene dve opcije.
Na primer, ako se "vegan" koristi kao oznaka na meniju, 39 odsto mlađih generacija bi verovatnije naručilo tu hranu, u poređenju sa 15 odsto starijih generacija.
Slične statistike su otkrivene ako je hrana označena kao "vegetarijanska", jer 34 odsto generacije Zed i Milenijalaca bi verovato tražilo vegetarijansk opciju, u poređenju sa 17 odsto generacije Iks i Bejbi bumera.
Istraživanje je takođe otkrilo da bi ukupno 77 odsto mlađih generacija želelo da restorani budu iskreniji o uticaju različitih namirnica na životnu sredinu (naspram 58 odsto starijih ispitanika).
"Razumevanje naših uticaja na životnu sredinu ne bi trebalo da bude samo stvar mlađe generacije", rekla je Han. "Svi treba da budemo za čist vazduh, za čistu vodu i za zdravu klimu. Svi smo odgovorni za planetu koju ostavljamo za našu decu i unuke."
