Magazin
Ljudi koji su dobri u matematici zarađuju više, ali im je potrebno mnogo novca da bi bili srećni
Novo istraživanje pokazuje da ljudi koji su veoma talentovani za matematiku često zarađuju više novca, nego oni koji nisu. Ipak, oni ne pokazuju istinsko zadovoljstvo velikim prihodima i nije bilo moguće proceniti granicu količine novca koja bi im donela sreću. Pored toga, mogu osećati veće nezadovoljstvo kada ne zarađuju velike sume. Istraživanje objavljeno u žurnalu "Plos Uan (Plos One)" proučava vezu između novca i čovekovog zadovoljstva sopstvenim životom.
U novoj studiji su psiholozi zaključili da generalno, ljudi koji su bolji u matematici zarađuju više novca i zadovoljniji su svojim životom od ljudi koji nisu toliko talentovani za matematiku. Ipak, postoji i druga strana rezultata, koja pokazuje da oni koji su dobri u matematici osećaju mnogo veće nezadovoljstvo kada nemaju velike prihode, nego oni koji nisu toliko talentovani. Pored toga, nije bilo moguće odrediti koliko novca bi zaista usrećilo ispitanike koji su bolji u matematici.
Mnogi istraživači ukazuju da više novca sigurno povećava zadovoljstvo životom i sreću, ali do određene tačke. Nova studija donekle menja navedenu teoriju i pokazuje da je zadovoljstvo koje proizilazi iz prihoda u velikoj meri povezano sa tim koliko je osoba dobra u matematici.
Testovi i pitanja
Psiholozi su istražili odnos između matematičkih sposobnosti, prihoda i zadovoljstva životom, koristeći anketu u kojoj je učestvovalo skoro šest hiljada nasumično odabranih ispitanika. Bila su im postavljena dva pitanja i jedan matematički test. Jedno pitanje je bilo vezano za visinu godišnjeg prihoda njihovog domaćinstva, a u drugom su ispitanici bili zamoljeni da ocene stepen zadovoljstva svojim životom na skali od nule do deset.
Na kraju, morali su da reše osam matematičkih zadataka, koji su se razlikovali po težini, kako bi se dobio uvid u njihove matematičke sposobnosti. Na primer, jedno od umereno teških pitanja bilo je: "Džeri je dobio 15. najvišu i 15. najnižu ocenu u razredu. Koliko učenika ima u razredu?" Tačan odgovor je 29 učenika.
Uz kombinovanje dobijenih rezultata i dodatno uzimanje u obzir i nivoa obrazovanja, nivoa verbalne inteligencije i osobine ličnosti, psiholozi su izveli nekoliko zaključaka.
Korelacija matematičkih veština sa prihodom i zadovoljstvom
Većina rezultata je pokazalo da što je osoba bila bolja u matematici, to je više novca zarađivala. Za svaki dodatni tačan odgovor na matematičkom testu od osam pitanja, ljudi su prijavili u proseku 4,062 dolara više od ukupnog godišnjeg prihoda.
Na primer, ako su poređene dve osobe sa istim nivoom obrazovanja, od kojih jedna nije tačno odgovorila ni na jedno pitanje iz matematike, a druga tačno na sva, istraživanje je pokazalo da će osoba koja je tačno odgovorila na sva pitanja zarađivati čak oko trideset hiljada dolara više svake godine.
Zarada i zadovoljstvo životom
Ispostavilo se da su ljudi koji su bolji u matematici u proseku zadovoljniji svojim životom od onih sa nižim matematičkim sposobnostima i ovaj nalaz se slaže sa mnogim drugim istraživanjima, koja sugerišu da prihod utiče na zadovoljstvo životom.
Međutim, prethodna istraživanja su takođe pokazala da odnos između prihoda i zadovoljstva nije tako jednostavan i da više novca automatski ne znači više sreće. Ispostavilo se da zadovoljstvo prihoda pojedinca često zavisi od toga kako se oseća u poređenju sa prihodima drugih ljudi.
Druga istraživanja su takođe pokazala da ljudi koji su bolji u matematici imaju tendenciju da generalno prave više numeričkih poređenja, nego oni koji su lošiji u matematici. Zbog toga je istraživački tim ispitao da li su oni sa boljim znanjem matematike više upoređivali prihode i izgleda da su rezultati to potvrdili.
Jednostavno rečeno, što je čovek bio bolji u matematici, više mu je stalo do toga koliko novca zarađuje. Ljudi koji su bolji u matematici imali su najveće zadovoljstvo životom kada su imali visoka primanja, ali su takođe imali najniže zadovoljstvo životom kada su imali niža primanja. Među ljudima koji nisu tako dobri u matematici, prihodi nisu bili ni približno toliko povezani sa zadovoljstvom. Dakle, isti prihod je različito vrednovan u zavisnosti od matematičkih veština osobe.
Novac nekima ipak kupuje sreću
Koncept koji se naziva "zasićenost prihodima" znači da kada ljudi pređu određenu granicu prihoda (uglavnom preko 95 hiljada dolara), više ne osećaju zadovoljstvo i sreću zbog novca. Međutim, zanimljivo je da ljudi iz studije, koji su najbolji u matematici, nisu pokazali "zasićenost prihodima". Bili su sve zadovoljniji što je prihod bio veći, a činilo se da nije postojala gornja granica. Međutim, isto nije važilo za ljude koji nisu bili toliko talentovani za matematiku. Grupa sa najmanje znanja iz matematike pokazala je zadovoljstvo prihodima već na pragu od oko pedeset hiljada dolara. Nakon toga, zarada više novca nije napravila nikakvu razliku u njihovoj sreći.
Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se zaista razumela korelacija između sreće i zarade, ali istraživači pretpostavljaju da postoji objašnjenje za dobijene rezultate: matematički orijentisani umovi stalno upoređuju brojeve – uključujući i prihode – da bi razumeli svet oko sebe (što nije uvek dobra stvar).
Poređenja radi, oni koji su lošiji u matematici crpe životno zadovoljstvo i iz drugih izvora, a ne samo iz prihoda. Istraživači savetuju da, ako ste nezadovoljni svojim prihodima, možete pogledate dalje od brojki i pronaći druge izvore sreće u svom životu.
