Magazin
Češće dečje dremke mogu biti povezane sa nižim kognitivnim razvojem, tvrde naučnici
Roditeljska briga oko dečjeg spavanja tokom dana počinje već po dolasku prinove na svet - neki roditelji brinu da njihova deca ne spavaju dovoljno za svoj uzrast, dok drugi strepe da je previše sna ipak "crvena zastavica". Naučnici sa Univerziteta u istočnom delu Velike Britanije, želeći da roditelje ohrabre, sproveli su naučnu studiju, a rezultati koje su dobili pokazali su da su češće dremke ipak veći razlog za brigu.
Tim naučnika sa Univerziteta na istoku Velike Britanije koji se bavio istraživanjem obrazaca spavanja dece uzrasta od 8 do 38 meseci ustanovio je da češće dremke u toku dana mogu biti povezane sa sporijim kognitivnim razvojem dece i manjim vokabularom.
“Young children will naturally nap for as long as they need and they should be allowed to do just that” https://t.co/mFSpiCQn2P
— Dr. Gail Saltz (@DrGailSaltz) August 3, 2023
Istraživanje obuhvatilo 463 dece uzrasta do tri godine
Kako bi dobili što relevantnije podatke, naučni tim je svojim istraživanjem obuhvatio 463 dece uzrasta od 8 do 38 meseci, čiji su roditelji ispitivani o obrascima spavanja dece, njihovoj sposobnosti da pamte informacije i količini reči kojom vladaju, odnosno razumeju i mogu da izgovore.
"Naše istraživanje pokazuje da to koliko često dete drema odražava njegove individualne kognitivne potrebe", navela je Teodora Gliga, profesor psihologije i vodeći istraživač u ovoj studiji.
Kako su povezani dužina sna i kognitivne sposobnosti? Neka deca su efikasnija u konsolidovanju informacija tokom sna od druge dece, a baš iz tog razloga im i treba manje vremena za dremku, objašnjavau naučnici. Zapravo, vreme provedeno u dnevnom spavanju odražava brzinu obrade i konsolidacije prikupljenih iz spoljašnjeg sveta informacija, a na osnovu toga koliko spavaju tokom dana može se ustanoviti i brzina njihove obrade, odnosno kognitivne sposobnosti.
Svako dete ima drugačije potrebe kada je dužina sna u pitanju
Ipak, naučnici apeluju na roditelje da svojoj deci ne ograničavaju dužinu sna u nadi da će time poboljšati njihove kognitivne sposobnosti, već da mališane puste da spavaju onoliko koliko im je volja. Takođe, deca sama mogu osetiti da li im je dremka potrebna, oslanjajući se na svoj bioritam - na taj način nekim mališanima ona nije potrebna uopšte, dok drugi njihovog uzrasta ipak imaju nekoliko dremki tokom dana jer to njihov organizam traži.
"Prethodni naučno-istraživački radovi sugerisali su da roditelji treba da podstiču česte dremke kod dece predškolskog uzrasta", rekla je Gliga. "Naši rezultati pokazuju da deca imaju različite potrebe za snom".
Kako je istraživanje bilo sprovedeno tokom 2020. godine kada je ceo svet bio pod "lokdaunom" usled pandemije Korona virusa, naučnici smatraju da su dobili jedinstvenu priliku da prouče unutrašnje potrebe dece za spavanjem, imajući u vidu da u jaslicama i vrtićima retko kada spavanje bude prilagođeno pojedincima, već najčešće grupi.
