Magazin
Arheološko blago Srbije na bečkoj pijaci
Radi se o ozbiljnom kriminalu s mnogo ruku i hijerarhijom jer izvoz u inostranstvo i pristup velikim aukcijskim kućama i kolekcionarima imaju samo jači igrači u tom poslu
Da se na bečkoj pijaci Našmarkt subotom prodaju antikviteti nije novost, ali problem nastaje kada se pojave prodavci nelegalno stečene ili falsifikovane robe koji kroz takve berze legalizuju svoje starine i potom ih upute u aukcijske kuće.
Po fotografijama tezge koju je posetio dopisnik "Politike" a na kojoj su se našle vinčanske figurine, ćirilična dokumenta, kasnoantički zarđali šlem, antički novčići među kojima i srebrnjak Aleksandra Makedonskog, rimske staklene bočice i drugi predmeti poreklom s Balkana, teško je tvrditi išta pouzdano, ali je sasvim sigurno da su neki predmeti originalni.
Predsednik Srpskog arheološkog društva Adam Crnobrnja podsetio je na nedavni slučaj pokušaja legalizacije predmeta upravo preko Našmarkta.
"Kod Kuzmina u Sremu 2017. otkriven je grob sa značajnim nalazima i deo njih se našao na aukciji u Nemačkoj. Prodavac je u deklaraciji naveo da je robu kupio još devedesetih na buvljoj pijaci u Beču, ali su naše kolege otkrile da je to laž", rekao je Crnobrnja za "Politiku".
Koliko je teško otkriti te maglovite puteve i odnose vidi se i po zbirci od 21 primerka izvanrednog srebrnog nakita i pojasnih kopči iz groba kod Mačvanske Mitrovice koje je 2014, u dva navrata, kupio nemački kolekcionar.
Predmeti su pripadali izuzetno značajnom nalazištu, grobu nastalom nešto posle 81. godine nove ere, koji kulturološko pripada Tekija-Bare horizontu pograničnog rimskog sveta obrade srebra.
Radi se o ozbiljnom kriminalu s mnogo ruku i hijerarhijom jer izvoz u inostranstvo i pristup velikim aukcijskim kućama i kolekcionarima imaju samo jači igrači u tom poslu. Pojedine zemlje poput Bugarske suočene su s divljim kopačima koji mašinama prekopavaju tlo i satiru nalazišta, a slično je i u Srbiji.
Kolekcionar, sagovornik "Politike", rekao je da je dobar deo antike i praistorije Srbije u sloju od dva metra dubine prilično očišćen i da muzeji veoma malo dobijaju. Crnobrnja se pak delimično slaže s takvim mišljenjem, čemu u prilog ide nalazište u Viminacijumu gde se i dalje otkrivaju značajni artefakti, ali navodi da su mnogi lokaliteti, kao npr. Ušće kod Obrenovca, opustošeni.
O kolikoj šteti se radi vidi se i po zatvorenoj grupi na društvenim mrežama od 15.000 članova koji razmenjuju podatke o nalazištima.
"Neka svako od njih iskopa samo po jednu rupu i rasproda nađeno...", dodao je Crnobrnja.
Balkan je inače odavno zona tranzita starina, naročito iz ratnih područja. Bugarska policija je 2015. otkrila u Šumenu magacin prepun nemerljivo vrednih starina iz vremena Rima, ali i predrimskog doba, iz Sirije, dakle u vreme kada je Islamska država bila na vrhuncu a antikvitete koristila kao izvor prihoda.
Nedavno je i Carina Srbije na Horgošu zaplenila set novčića, keramičke lampe i figure.
