Magazin
Gojazni ljudi imaju drugačiji oblik mozga, tvrde naučnici
Mozak gojaznih ljudi je drugačije oblikovan i to bi moglo objasniti zašto je manja verovatnoća da se osećaju sitim nakon jela, otkriva istraživanje. Hipotalamus, ključni region koji deluje kao "centar za kontrolu apetita" u mozgu, znatno je veći kod ljudi koji imaju višak kilograma, otkrilu su naučnici sa Univerziteta Kembridž. Takođe, otkriveno je i da nezdrava ishrana može da izazove upalu ovog područja mozga, što dovodi do strukturnih promena.
Upala centra za kontrolu apetita, navode naučnici, može da "poremeti" prirodne mehanizme odgovorne za održavanje stabilne telesne težine, što otežava ljudima sa gojaznošću da kontrolišu glad ili da sprovode dijetu, prenosi britanski Tajms.
Studija, koja je objavljena u časopisu Neuroimidž urađena je na osnovu ispitivanja 1.351 mladih odraslih osoba različite težine, a tim je otkrio da je ukupni volumen strukture hipotalamusa u mozgu bio značajno veći kod ljudi koji su imali prekomernu težinu i gojaznost.
Ustanovljeno je da što je veći nečiji indeks telesne mase (BMI), veći je volumen njihovog hipotalamusa. Hipotalamus je veličine badema i igra važnu ulogu u kontroli apetita kroz upravljanje oslobađanjem hormona koji nam govore da li smo gladni ili siti.
Autori studije su istakli da ne mogu da budu sigurni da li višak telesne težine uzrokuje povećanje veličine hipotalamusa ili da li su ljudi sa većim hipotalamusom skloni da jedu više.
Studije na životinjama pokazale su da ishrana bogata mastima izaziva upalu hipotalamusa, što zauzvrat izaziva insulinsku rezistenciju i gojaznost.
Vodeći autor, dr Stefani Braun, rekla je da ako je to slučaj i kod ljudi, to bi značilo da bi ishrana bogata mastima mogla da izazove upalu centra za kontrolu apetita, što bi promenilo našu sposobnost da procenimo kada smo dovoljno jeli i kako naše telo obrađuje šećer u krvi, što dovodi do debljanja.
Studija je pokazala da izgleda da nezdrava ishrana izaziva upalu u mozgu koja može da utiče na povećanje hipotalamusa.
"Iako znamo da je hipotalamus važan za određivanje koliko jedemo, zapravo imamo vrlo malo direktnih informacija o ovoj regiji mozga kod živih ljudi. To je zato što je veoma mali i teško ga je uočiti na tradicionalnim MR skeniranjima mozga", rekla je Braun i dodala da je dalje istraživanje uloge hipotalamusa od vitalnog značaja za razumevanje gojaznosti.
U velikoj Britaniji dve trećine odraslih osoba je gojazno, a zdravstveni sistem opterećuje i to što je zbog toga u porastu broj propratnih bolesti poput dijabetesa tipa dva i bolesti srca.
Trećina stanovnika Srbije gojazno
Oko 30 odsto stanovništva Srbije je gojazno, a naročito su zabrinjavajuće brojke među decom, izjavio je Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministartsvu zdravlja, u septembru 2022. godine na konferenciji "Epidemija gojaznosti u postkovid eri".
"Posebno nas zabrinjava da su nam deca, zbog loših navika, loše hrane i nedovoljne fizičke aktivnosti u velikom problemu", rekao je Đerlek. Kaže i da 80 odsto te dece zadrži gojaznost u starijem dobu što može da bude vrlo opasno, s obzirom da vrlo rano dobijaju dijabetes od gojaznosti, a kasnije i vaskularne i cerebrovaskularne probleme koje su vodeće po smrtnosti.
