Magazin
Ledeni tramvaji Peterburga: Kako su se Rusi vozili po zaleđenoj Nevi
Transportni sistem koji je radio u periodu od januara do marta, a koji je podrazumevao električne tramvaje koji su se kretali zaleđenom Nevom i dan danas sve inženjere ostavlja u čudu. Osmišljen i pušten u rad još davne 1895. godine, "Ledeni tramvaj Sankt Peterburga" po sezoni je prevozio čak 900 hiljada putnika, a tokom toplijeg dela godine na smenu su dolazili trajekti.
Zanimljivo je da se ova neobična vrsta javnog prevoza u Severnoj ruskoj prestonici pojavila znatno ranije od kopnenih tramvaja na koje smo svi danas navikli, a razlozi za to su bili tipično ruski. Naime, krajem 19. veka, na snazi je bio sporazum između Gradske dume Sankt Peterburga i akcionara društva železničke kompanije sa konjskom vučom, prema kojem je toj kompaniji dato ekskluzivno pravo da upravlja svim konjskim zapregama. Drugim rečima, na peterburškim ulicama je vladao pravi pravcati monopol, i iako su električni tramvaji počeli da se pojavljuju u mnogim gradovima, u Sankt Peterburgu je protivljenje vlasnika konjskih tramvaja bilo toliko snažno, da o nekom drugom javnom drumskom prevozu nije moglo biti ni govora.
Ledeni tramvaj je bio je jako popularan, karta koštala samo 3 kopejke
Ali, pravilo monopola važilo je samo za ulice, dok rečni saobraćaj nije bio obuhvaćen, i upravo je ovu "rupu" u sporazumu i iskoristilo Finsko društvo za laku plovidbu, otvorivši prvi zimski tramvajski saobraćaj. Čitava infrastruktura sastojala se od jednog glavnog i nekoliko sporednih koloseka koji su bili postavljeni pravo na zaleđenoj površini reke Neve i koji su međusobno bili povezani električnim žicama, a novo prevozno sredstvo moglo je da primi i do 20 putnika.
Za jako kratko vreme, ovaj vid transporta postao je jedan od najpopularnijih, a povoljna cena karte od samo tri kopejke omogućavala je njegovo korišćenje svim zainteresovanim putnicima bez izuzetaka.
900 hiljada putnika po sezoni i ni jedna saobraćaja nezgoda
Sezona ledenih tramvaja počinjala je svake godine 20 januara, a završavala se 21. marta i tokom tog perioda ova prevozna sredstva bi prevezla i do 900 hiljada putnika. Saobraćaj se odvijao dovoljno brzo za to vreme: ledeni tramvajčići su mogli razviti brzinu od maksimalno 20 kilometara na čas, a imali su četiri glavne rute kojima su se kretali po Nevi.
Za punih 15 godina saobraćanja, ovo prevozno sredstvo smatralo se izuzetno pouzdanim i bezbednim, budući da se nikada nije desila ni jedna saobraćajna nezgoda i ni jedan tramvaj nije propao kroz led - najveće nezgode podrazumevale su prekid kablova sa napajanjem ili kretanje vagona bez vozača.
Sankt Peterburg pokrenuo trend
Nakon što je ustanovljeno da su ledeni tramvaji veoma sigurno prevozno sredstvo koje ljudi sa zadovoljstvom koriste, i drugi gradovi su poželeli da uvedu ovaj inovatinvni model transporta: prvi u nizu bio je Nižnji Novgorod u kome su se ledeni tramvaji kretali preko zaleđene reke Oke, a kasnije im se pridružio i Arhangelsk.
