"Marlboro" želi da ukine cigarete

Opštepoznato je da duvanski dim ubija, pa EU planira da preduzme oštrije mere protiv konzumiranja cigareta, piše "Bild".

Duvanska industrija takođe zna da konvencionalne cigarete postaju zastarele.

"Želimo da do 2025. pridobijemo više od 40 miliona pušača širom sveta za alternative sa niskim emisijama štetnih gasova", kaže za "Bild" Markus Esing, šef nemačke kompanije "Filip Moris", koja proizvodi Marlboro, LM i Česterfild. 

Navedeni cilj predstavlja 50 odsto ukupne prodaje, a plan najveće svetske duvanske kompanije je da što više kupaca pređe na alternativne proizvode, kao što su uređaji za zagrevanje duvana tipa "Ikos".

Kada dovoljno pušača pređe na alternative, duvanska cigareta treba da izađe iz upotrebe. 

Ostaje, međutim, nejasno, kada će prestati proizvodnja konvencionalnih cigareta u toj kompaniji. 

"Što je pre moguće", rekao je Esing, ali mnogo toga zavisi od samih pušača: da li će i kada preći na alternative. 

Prema podacima nemačkog Ministarstva zdravlja, svake godine u Nemačkoj umre 127.000 ljudi od posledica konzumiranja duvana. Lekari su uvereni da je pušenje najvažniji faktor koji može da spreči nastanak raka. 

Poslovanje sa zavisnošću se, ipak, isplati korporacijama. Samo "Filip Moris" je 2021. godine ostvario prodaju u vrednosti 28,5 milijardi evra širom sveta.

Od pandemije, broj mladih pušača u Nemačkoj se ubrzano povećava: prema istraživanju kompanije "Forsa", jedanaest odsto mladih od 16 do 29 godina opisalo je sebe kao redovne pušače, što predstavlja povećanje od 83 odsto u odnosu na nivo pre pandemije.

"Iako broj pušača generalno opada, duvan ostaje zdravstveni rizik koji može da se izbegne. Pušenje svake godine prouzrokuje ogromne troškove zdravstvenom sistemu", rekla je za "Bild" zdravstveni stručnjak Kristine Ašenberg-Dugnus.

Ona ocenjuje da povećanje stope pušenja među mladima jasno pokazuje da zabrane nisu efikasne. Umesto toga, veći naglasak mora da se stavi na prevenciju i obrazovanje, jer "na taj način možemo da sprečimo da mladi uopšte počnu da puše".

Koliko su bezdimne alternative zaista štetne?

Iako bezdimne alternative nisu toliko štetne po zdravlje kao tradicionalne cigarete, nisu ni bezopasne, upozorava Gunter Vist, plućni lekar na klinici u Hamburgu.

"Aditivi su veliki problem. Oni su veoma različiti i verovatno nisu korisni za zdravlje. Međutim, ovo još uvek ne može naučno da se dokaže", rekao je Vist za "Bild".

Građani i dalje ne znaju šta se sve tačno nalazi u elektronskoj cigareti. 

"Ko bi dobrovoljno udahnuo glicerin (koji može da izazove glavobolju, stomačne tegobe i dijareju) ili propilen glikol (koji se koristi u kozmetici i kao antifriz)? Niko to ne bi uradio da nije povezano sa nikotinom", navodi lekar. 

Dugoročne posledice još nisu poznate.

"Sa cigaretama su bile potrebne decenije da se dokažu zdravstveni rizici. Isto će biti i sa vejpovima", tvrdi Vist.