Magazin
Ruske kosmičke stanice "Luna": Od prve letelice u istoriji do lunarne baze Rusije
Nakon skoro 50 godina, ruska svemirska letelica "Luna-25" zaputila se ka prirodnom Zemljinom satelitu, a njeno sletanje na južni pol Meseca 21. avgusta iščekuje čitav svet. Tokom svoje duge istorije, ruska kosmonautika donela je mnoga epohalna otkrića bez kojih danas ne bismo imali ni upola saznanja o tome kakva je površina našeg prirodnog satelita, a ni lunarnu čestitku za Međunarodni dan žena ispisanu roverom na njegovoj površini.
Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, Sovjetski Savez i Sjedinjene Američke Države bile su u pravoj pravcatoj Mesečevoj trci - ko će postići veći uspeh i učiniti više naučnih otkića. Rusi su tada ka Mesecu poslali čak 24 svemirske letelice, nadajući se da će time postati i prvi kolonizatori Zemljinog prirodnog satelita, ali ipak, ta titula je otišla u ruke Amerikanaca. Bez obzira na to, sovjetski kosmonauti i istraživači su imali neverovatne rezultate. Kakve su to čudesne svemirske letelice LUNA, od kojih se poslednja, "Luna-25" ka Mesecu zaputila 11. avgusta ove godine?
"Luna-1" - prva lunarna letelica na svetu
Prva svemirska letelica na svetu poslata ka Mesecu 2. januara 1959. godine nosila je simboličn naziv "Luna-1", a iako je njena brzina bila za to vreme veoma upečatljiva, ona nažalost nije uspela da stigne do samog Meseca. Promašivši cilj za 6 hiljada kilometara i ušavši u heliocentričnu orbitu, "Luna-1" postala je veštački satelit Sunca.
"Luna-2" - otkrila lunarni vetar
Samo pola godine nakon "fijaska" sa letelicom "Luna-1", Rusi su lansirali sledeći svemirski broj, koji je (savim logično) nazvan "Luna-2" i ovoga puta, misija je bila uspešna! Ruska letelica je bila prvi objekat u istoriji čovečanstva koji je stigao do Zemljinog satelita i uspeo da otkrije solarni vetar na njegovoj površini, a na osnovu prikupljenih podataka ustanovljeno je i da Mesečevo sopstveno magnetno polje i radijacioni pojas gotovo da ne postoje.
"Luna-3" - napravila prvu fotografiju poleđine Meseca
Nakon prve dve, ka Mesecu je poletela i treća kosmička letelica (čiji naziv možete pogoditi), a ona je ujedno bila i prva svemirska letelica koja je snimila fotografiju poleđine Meseca. Za njenu misiju vezana je i jedna anegdota: naime, dve godine pre leta svemirske letelice, francuski vinar Anri Mer i sovjetski konzul sastali su se u Parizu, a tokom druženja "pala je i opklada" - da niko nikada neće fotografisati poleđinu Meseca. Međutim, ubrzo se fotografija pojavila u svim novinama sveta. Vinar Anri Mer je, kao svaki častan čovek, održao obećanje i poslao hiljadu boca šampanjca Akademiji nauka Sovjetskog Saveza. Jedna od boca je završila u rukama glavnog inženjera, Sergeja Koroljova, a zajedno sa isečcima iz novina i fotografijom ova flaša danas krasi Muzej kosmonautike.
"Luna-9" - prve panoramske fotografije Mesečeve površine
Godine 1966. Sovjetski Savez je postigao još jedno dostignuće: letelica "Luna-9" je po prvi put izvršila meko sletanje na površinu Zemljinog satelita, sletevši u Oceanus Procellarum, a zahvaljujući tome dobijeno je mnoštvo panoramskih fotografija Mesečeve površine. Do tada, Mesec je bio fotografisan samo sa orbite ili sa Zemlje.
"Luna-10" - prvi veštački satelit Meseca
Na osnovu fotografija i istraživanja, o površini Meseca su ruski naučnici saznali mnogo zanimljivih činjenica, a sledeći zadatak bio je da se istraži i prostor oko njega - tako je 3. aprila 1966. u njegovu orbitu ušao i prvi veštački satelit "Luna-10".
Ovaj satelit bio je prava pravcata leteća laboratorija, koja je za 56 dana u kosmosu prikupila je mnoštvo novih podataka. Među najznačajnijim otkrićima su anomalije Mesečevog gravitacionog polja: u nekim oblastima gravitacija je bila jača nego u drugim.
"Luna-16" - prvi komadići Mesečevog tla na Zemlji
Zahvaljujući kosmičkoj misiji "Luna-16" koja je 1970. godine sletela na Mesec, na Zemlju je stiglo i parče satelitskog tla -101 gram regolita koji je kasnije naučnicima pomogao da dodatno upoznaju Zemljin satelit.
"Luna-17" - čuvena osmica na Mesecu
Svemirski broj "Luna-17" ka mesecu je otišao sa posebnom misijom - da preveze prvi lunarni rover "Lunohod-1". Rover je na površini Meseca vredno radio 322 dana i prešao više od 10 kilometara puta, a sa Zemlje je kontrolisan putem radio veze. Osmog marta 1971. godine, u čast Međunarodnog dana žena, on je ispisao džinovsku osmicu na površini Mesečevog tla.
"Luna-24" - poslednja letelica sovjetskih vremena
Poslednji kosmički brod vremena Sovjetskog Saveza sa Zemlje je poleteo ka Mesecu 1976. godine, a sletevši na samo ivicu kratera, "Luna-24" uzela je uzorak tla sa dubine od čak dva metra. Na osnovu toga, ruski naučnici došli su do epohalnog otkrića - na Mesečevoj površini ima vode! Međutim, još jako dugo "Luna-24" bila je i ostala poslednja ruska kosmička misija.
"Luna-25" - skoro 50 godina kasnije Rusija suvereno vlada kosmičkim istraživanjima
U drugoj nedelji avgusta, Rusija je ka Mesecu poslala prvu kosmičku letelicu u savremenoj istoriji, a njen cilj je da sledi u regiju južnog pola Zemljinog satelita i istraži potencijalni polarni ermafrost (večni led) i vodu u njemu. U budućnosti, Rusija planira da baš na tom mestu uspostavi svoju lunarnu bazu.
