Magazin
U ruskom jezeru Kara-Kulj živi rođak čudovišta iz Loh Nesa
Jezero Kara-Kulj staro preko dvesta miliona godina često se naziva ruskim Loh Nesom, a saglasno legendi, u njemu živi vodeno čudovište koje na obalu izlazi tek ponekad, kada "namiriše" prirodne kataklizme ili nesreće globalnih razmera.
Lokalno stanovništvo mesta nadomak mističnog jezera legende koje kruže o vodenom čudovištu shvataju sasvim ozbiljno, a sa kolena na koleno prenose se predanja o biću koje izvire iz vode i baulja šumom oko jezera kada god se očekuje neka klimatska kataklizma ili nesreća velikih razmera. Štaviše, legenda se proširila i ostatkom Rusije, a brojni turisti dolaze na jezero da pronađu čudovište ili makar dokaze njegovog postojanja.
Legende jezera: čudovište poput bika i strašna graja na obali
Jedna od najmisterioznijih priča povezanih sa jezerom Kara-Kulj jeste legenda o ogromnom čudovištu koje živi na samom njegovom dnu, u onom najdubljem, zapadnom delu, a mnogobrojni očevici tvrde da se čudovište koje izgleda kao bik, uvek se pojavljuje na površini, upozoravajući na nesreću. Meštani navode i da se noću na obali jezera može čuti strašna graja koju stvara čudovište, dok ribari kažu da se njegova pokretna senka ponekad pojavljuje u vodi.
Jezero koje se "preselilo" preko noći
Druga, ništa manje neverovatna je i legenda o "selidbi" jezera: prema predanju, nekada davno, jezero Kara-Kulj nalazilo na drugom mestu - u blizini šume Jaltir. Tokom jedne noći, ono je misteriozno promenilo lokaciju, preselivši se na drugu stranu reke Šošma. Navodno, to se dogodilo nakon što je jedna žena udavila svoje dete u jezeru.
Jezero Kara-Kulj - crno oko Rusije
Neobično jezero, koje je kroz istoriju obavijeno tajnama, legendama i strašnim pričama lokalnih stanovnika, nalazi se u srcu Tatarstana, a njegovo ime Kara Kulj, u prevodu sa tatarskog jezika znači "crno jezero". Svoj naziv ovo mistično jezero duguje neobičnom izgledu - ovalnog oblika i okruženo gustom šumom, ono izgleda poput oka koje urokljivo gleda pravo ka nebesima i kao da doziva mračne sile.
Dubina jezera takođe iznenađuje - na istočnom delu ona ne prelazi desetak metara, dok je na zapadnom delu drastično veća, a neki izveštaji navode da može dostići i dve stotine. Da li je zaista tako ili nije - sa sigurnošću ne možemo znati, budući da se još niko od istraživača nije spustio do samog dna.
