Magazin
Deficit belančevina glavni krivac za slab imunitet
Kao jedan od tri makronutrijenta koji čine hranu koju jedemo, zajedno sa ugljenim hidratima i mastima, proteini su ključni za dobro zdravlje, a njihov deficit odražava se ne samo na energiju i vitalnost, već i imuni sistem.
Deficit belančevina u našem organizmu može biti jedan od glavnih krivaca za smanjen imunitet, narušen metabolizam, kao i mnoge "estetske" probleme poput gubitka kose, zuba i mišićne mase, dok se kod dece u ranom uzrastu može javiti i fizička i mentalna zaostalost i problemi sa centralnim nervnim sistemom.
"Ishrana koja isključuje namirnice životinjskog porekla trebalo bi da bude upotpunjena namirnicama biljnog porekla koje su izvori belančevina, budući da se one, za razliku od masti i ugljenih hidrata, u našem organizmu ne skladište", navela je nutricionista Oksana Kovilkina.
Otpimalna količina belančevina zavisi od telesne mase
Saglasno naučnim istraživanjima, ljudskom telu potrebno je u proseku 0,8 grama belančevina na 1 kilogram telesne mase. Međutim, ova brojka može i da varira - tako je primera radi, profesionalnim sportistima i onima koji pokušavaju da dobiju na masi, dnevna norma nekada i dvostruko viša, te varira od 1,5 do čak 2,3 grama po kilogramu telesne mase.
Šta "grami proteina" zaista znače? Nutricionisti navode da se "grami proteina" odnose na broj grama makronutrijenata. Tako porcija govedine od 226 grama, sadrži samo 61 gram proteina, do recimo jedno jaje koje je teško 46 grama sadrži samo 6 grama proteina.
Kako nadoknaditi unos belančevina ukoliko ne jedemo meso
Dobra alternativa namirnicama životinjskog porekla jesu mahunarke i koštunjavo voće, pa tako ukoliko preferirate vegansku ishranu, proteine možete nadomestiti sojom, kinoom, orasima, pasuljem ili heljdom. Kada je sezona graška, i on može biti odličan izbor, a za ljubitelje, tu je i edamame. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se u dnevnoj ishrani nađe makar jedna porcija biljnih proteina.
