Mediteranska ishrana kod trudnica može pozitivno uticati na razvoj deteta

Autori studije su objasnili da se uglavnom najčešće istražuju negativni uticaji određenog načina života na razvoj dece tokom trudnoće, ali da isticanje pozitivnih životnih navika koje mogu unaprediti sposobnosti deteta nije dovoljno ispitano, zbog čega je grupa doktora u Španiji odlučila da pronađe odgovor.

Zaključili su da su najbolje rezultate na različitim kognitivnim testovima imala deca čije su majke pratile mediteranski režim ishrane. Hranljive vrednosti iz namirnica koje su majke konzumirale tokom trudnoće su imale pozitivan uticaj na razvoj mozga deteta. 

Mediteranska ishrana je povezana sa smanjenjem rizika od dijabetesa, visokog holesterola, demencije, depresije, gubitka pamćenja. Pored toga, može doprineti jačanju kostiju i zdravlju srca, što je neophodno za dugovečnost. Glavne namirnice koje se konzumiraju su voće, povrće, riba i morski plodovi, mahunarke, žitarice... S obzirom da je navedena ishrana dobra za zdravlje čoveka, sigurno je da može imati veliki uticaj i tokom trudnoće. 

"Nakon navršene druge godine, mozgovi dece su "pokupili" neke od benefita koje su dobijali dok su još bili u stomaku. Ni jedan drugi režim ishrane nije doneo toliko impresivnu količinu naučnih podataka i dokaza," rekao je za Si-En-En dr Migel Martnez-Gonzales, stručnjak za preventivnu medicinu i javno zdravlje.

Osim režima ishrane, dokazano je i da majke, koje su tokom trudnoće išle na predavanja o smanjenju stresa, su imale pozitivan uticaj na kognitivni i emocionalni razvoj svoje dece.

Detalji studije

Praćenje razvoja preko hiljadu i dvesta dece je trajalo oko tri godine, a sva deca su imala rizik od isuviše male težine prilikom rođenja, tako da su doktori pokušavali da nađu životne navike koje majka može da uspostavi, kako bi dete bilo zdravo. 

Jedna grupa žena je dobila uputstva za mediteranski režim ishrane, kao i zalihe oraha i maslinovog ulja, a takođe su se jednom mesečno sastajale sa nutricionistima koji su im davali posebne recepte, spiskove za kupovinu hrane i plan obroka. Druga grupa je išla na posebne časove za smirenje stresa i radile su različite vežbe za uspostavljanje emocionalnog odnosa sa svojom bebom. Treća grupa žena je imala standardnu negu.

Rezultati su pokazali da je dvadesed dva odsto dece iz treće grupe imalo isuviše malu težinu tokom rođenja, broj se smanjio na petnaest odsto u drugoj grupi, a kod majki koje su pratile mediteranski režim ishrane, procenat je spao na četrnaest.

Otprilike dve godine nakon što su se sve žene porodile, istraživači su posetili oko šesto dece. Dali su im nekoliko testova za procenu kognitivnih sposobnosti i uočili su značajan uspeh kod dece čije su majke pratile zdravu ishranu. Pored toga, istraživači su zaključili da hrana koju trudnica konzumira može imati uticaj ne samo na zdravlje fetusa, već i na preference deteta u budućnosti.