Mirisanje hrane nas neće sačuvati od trovanja mikrobima
Opasnost trovanja hranom još je veća tokom letnjeg perioda, kada su namirnice kvarljivije usled visokih temperatura. Međutim, zamka u koju možemo upasti jeste da se u potpunosti oslanjamo samo na miris hrane, budući da mikrobi koji se najčešće povezuju sa stomačnim problemima, poput listerije i salmonele, nemaju specifičan "pokvaren" miris.
Mirisanje hrane nas neće sačuvati od trovanja mikrobima
Čak i ukoliko su neki mikrobi prisutni u namirnicama koje jedemo, oni ne moraju nužno otpuštati neprijatan miris - prvo, kao što sada već znamo, mikrobi poput salmonele ili listerije ga ne otpuštaju gotovo uopšte. Drugo, ponekad se mogu naći u malim količinama koje će miris hrane potisnuti, a opet dovesti do stomačnih problema, odnosno trovanja, i za kraj, mogu biti tamo gde ih najmanje očekujemo.
Primera radi, paradajz, koji inače nije "prirodno stanište" salmonele i nije povrće na kome biste očekivali da se razvija ovaj mikrob, sasvim jednostavno može postati prenosilac - dovoljno je da je bio u dodiru sa kontaminiranom vodom ili na primer mesom koje je sadržalo ovaj patogen, et Voilà, što bi Francuzi rekli, niotkuda ste otrovali potpuno svežom namirnicom.
Kada nam mirisanje hrane može pomoći da ne "pokvarimo stomak"
"Test njuškanja" ipak može biti koristan u jednom slučaju, a to je kada proveravamo namirnice za koje sumnjamo da su se pokvarile usled dužeg stajanja. U toj situaciji neprijatan miris uvek je znak da namirnice nikako ne treba da konzumiramo ili prerađujemo, već da ih bacimo u kantu za otpatke i tako sačuvamo svoj stomak.
