Magazin
Velika Gospojina: Praznik majki i dece i dan kad se ne rade nikakvi poslovi
Uspenje Presvete Bogorodice, ili Međudnevnica ili Velika Gospojina smatra se jednim od najvećih hrišćenskih praznika i uspomena je na smrt Bogorodice - dan kada se uznela na nebo "i predala svoj duh u ruke Spasitelja". Veruje se da Bogorodica razume dušu svake žene i da razume njenu misao, bol, patnju, želju.
Srpska pravoslavna crkva danas obeleževa Veliku Gospojinu, praznik koji spada u red Bogorodičnih praznika i dan kada se završava i post koji traje 14 dana.
U mnogim porodicama u Srbiji, Velika Gospojina se proslavlja kao porodična slava, a često je i crkvena, ili slava celog sela. Običaji se vezuju na poštovanju njenog Bogoridičinog kulta, u koji su uklopljena verovanja i rituali iz narodne religije.
Velika Gospojina je praznik žena i majki i danas ne bi trebalo ništa da se radi. Takođe, za Bogorodicu se smatra da je zaštitinica bolesnih, te se mnogi bolesni vide na izvore lekovite vode da se umiju. Prema narodnim običajima, smatra se da su jaja prikupljena u ovom periodu najkvalitetnija i dugo ostaju sveža.
Period između Velike i Male Gospojine zove se međudnevnica, a veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava.
Uspenje Bogorodice je česta kompozicija koja se slika u pravoslavnim hramovima. Freska se nalazi u zapadnom delu crkve, a za kompoziciju Upsenja u Sopoćanima mnogi kažu da je jedna od najlepših predstava fresko-slikarstva.
Predanje govori da je Bogorodica živela 60, prema nekim izvorima 72 godine, nadživela je svoga sina, nastavila njegovu misiju i bila svedok mnogih slavnih događaja. Do kraja svog života, Bogorodica je živela u Jerusalimu, okružena apostolima. Praznovanje je ustanovnjeno 528. godine po želji cara Mavrikija koji je na ovaj dan pobedio Persijance.
Događaji vezani za Bogorodičinu smrt nisu sačuvani u kanonskim novozavetnim spisima, nego u apokrifnom spisu Dela Jovanova, a arhangel Gavrilo je obavestio da će se na ovaj dan upokojiti.
