Koje rase pasa najčešće osećaju separacionu anksioznost

Sigurno nije lako ostaviti svog ljubimca samog nekoliko sati, a još teže je biti razdvojen od njih nekoliko dana. Osećaj tuge i usamljenosti mogu biti veoma veliki za psa kada se oseća napušteno. Na primer, ako pas plače, cvili ili slini kada ga napustimo, onda to može biti znak da će verovatno biti nesrećan ili pod stresom dok se ne vratimo.

Ostali znaci uključuju hodanje napred-nazad ili destruktivno ponašanje, kao što je žvakanje nameštaja ili pokušaj bežanja iz kuće. Prekomerno lučenje pljuvačke, mokrenje i nužda takođe mogu biti znaci stresa. Stručnjak za ponašanje pasa, Kerolajn Spenser je za "Dejli mejl (DailyMail)" objasnila da sve rase pasa mogu patiti od separacione anksioznosti, ali neki prirodno mogu osećati intenzivnije negativne emocije. Neke od rasa koje teško podnose samoću su:

Labradudl

Psi ove rase su raspoloženi, prijateljski nastrojeni, veoma inteligentni i mogu biti savršen kućni ljubimac. Ova rasa obožava svog vlasnika i uvek je oduševljena kada se vrate. Međutim, baš zato što je toliko razdragan pas koji je vezan za vlasnika, može doći do povećane verovatnoće separacione anksioznosti. Stručnjaci predlažu da pomognemo našem ljubimcu da se prilagodi zvukovima povezanim sa našim odlaskom, kao što je hvatanje ključeva, kako bi se navikli na taj zvuk, ali i znati da ćemo im se uvek vratiti.

Džek Rasel terijer

Džek Rasel terijeri su engergični, radoznali i druželjubivi psi, koji su uvek raspoloženi za igru. Oni obično formiraju jake veze sa ljudima koji su im najbliži, što može dovesti do stresa kada je potrebno razdvojiti se od vlasnika. Jedan od glavnih načina za održavanje raspoloženja Džek Rasel terijera kada nismo tu je da ih blago odvikavamo od našeg prisustva. Važno je da se napravi umerena distanca.

Dobra vežba je da pokušamo da obavljamo kućne zadatke, ali tako da naš pas ne bude svestan svakog našeg pokreta. Tokom ovog procesa, dobro je potruditi se da naš pas može da se odmori i opusti dok smo blizu njih, umesto da konstantno traži (i dobija) pažnju. Preporučljivo je i završavati kućne poslove u tišini, bez stalnih interakcija sa psom. 

Zlatni retriver

Zlatni retriveri su izuzetno popularna rasa pasa, jer je dobro poznato da su ljubazni i odani vlasniku. Nažalost, upravo ovakva simpatična priroda i "zaljubljeno" ponašanje mogu brzo izazvati anksioznost zbog razdvajanja. Stručnjaci savetuju da postoje različiti okidači koji mogu početi od malih nogu, kao što je život u kući od ranog doba.

Pored toga, okidač može biti i ponašanje vlasnika koji potencijalno pokazuje znakove anksioznosti pred rastanak. Kao i u prethodnom primeru, savetuje se da bi zlatnim retriverima trebalo dati vremena i prostora za samostalni odmor, kako ne bi bili naviknuti na konstantne interakcije. 

Mađarska vižla

Vižle su avanturistički psi, kojima je potrebno mnogo igre i fizičke aktivnosti, veoma su živahni i druželjubivi. Drže se blizu svojih vlasnika i uopšte ne vole da ostaju sami. Njihova priroda može biti naporna za za zauzetog vlasnika, tako da stručnjaci za pse savetuju da bi bilo dobro da se povremeno pretvaramo da izlazimo iz kuće.

Možemo na kratko otvoriti i zatvoriti vrata, pa postepeno možemo zaista izaći, provesti nekoliko sekundi ili minuta razdvojeno. Vremenom, kada pas pokazuje što manje znakova stresa, možemo izlaziti iz kuće bez brige. Kada se vratimo u dom, možemo se kratko pozdraviti s njima, sačekati da se smire i ponovo im davati pažnju i ljubav.

Dalmatinci

Još jedna rasa koja ne voli da bude ostavljena nasamo su popularni dalmatinci. Pojedini stručnjaci za ponašanje životinja predlažu da ih ne bi trebalo ostavljati same duže od dva sata, jer mogu postati destruktivni kada su pod stresom. Puštanje muzike na maloj jačini zvuka kada ste kod kuće može pomoći da se oni smire, koju bismo kasnije ostavljali uključenu kada smo napolju, kako bi prelazak u samoću bio blaži za dalmatinca. 

Kokerpu

Uvek popularni kokerpui su poznati po ljubaznoj prirodi, kao i po svom druželjubivom ponašanju. Međutim, njihova duboka ljubav prema ljudima može biti uzrok stresa kada ostanu sami. Pošto imaju predispozicije da osećaju separancionu anksioznost, najbolje je izbeći je što pre. Psa možemo postepeno navikavati na naše rutine, kako ne bi osećao nesigurnost. Kako bi psi razvili svest o našoj svakodnevnici, važno je da budemo strpljivi, da bi umeli da predvide kada odlazimo i kada se otprilike vraćamo.

Postoje i druge rase koje mogu razviti anksioznost prilikom razdvajanja, kao što su border koli, nemački ovčar, čivava, bišon... Na kraju, najvažnije je imati razumevanja prema životinji, koja sigurno ne može tako lako da shvati zašto se ne pojavljujemo nekoliko sati u toku dana.