Magazin
Sofija Stroganov: Od ćerke "Brkate Knjeginje" do najbogatije žene Sankt Peterburga
Knjeginja Sofija Golicina od malih nogu uživala je u bogatstvu i raskoši koje je stekla njena majka, Natalija Golicina, poznatija u narodu kao "Brkata Knjeginja", a njen brak sa još imućnijim Pavlom Stroganovim doneo joj je ne samo mogućnost da priđe bliže imperatorskoj porodici, već i da svoj položaj iskoristi za razvoj prosvete i umetnosti. Zapažen trag u književnosti ostavio je i njen prevod drugog dela Danteove "Božanstvene komedije", a za sobom je u ostavila i školu i galeriju slika.
Princeza Sofija Vladimirovna Golicina rođena je 1775. godine u Moskvi, a sve do svoje 15. godine živela je u inostranstvu zajedno sa svojom majkom Natalijom Golicinom, koja je u narodu zbog čudnog poremećaja koji je prouzrokovao rast brkova i brade, bila poznata i kao "Brkata Knjeginja".
Upijajući zapadni mentalitet i kulturu iz svog okruženja, Sofija je stasala u obrazovanu, prefinjenu i simpatičnu damu, kako i dolikuje jednoj ruskoj princezi, a jedino što je manjkalo bilo je znanje ruskog jezika. Ipak, njen šarm nadomestio je i to, a mlada Sofija se svojski trudila da sve praznine u znanju marljivo popuni i jezik savlada što je moguće bolje, kako bi u istoriji ostala upamćena po prosvećenosti i obrazovanju, a ne po majčinom neslavnom nadimku.
Golicini i Stroganovi - brak iz ljubavi, ali i interesa
Nakon povratka Golicinih u Rusiju, njihovo prijateljstvo sa porodicom Stroganov, koja se smatrala najimućnijom u celom Ruskom carstvu, postajalo je sve čvršće, a obe familije imale su na umu da svoju decu venčaju. Na jednom od balova, 17-godišnju Sofiju primetio je hrabri, i nadasve zgodni grof Pavle Stroganov, a nakon što su varnice između njih sevnule, ubrzo je usledio i brak.
Uskoro su se novopečeni mladenci iz Moskve preselili u Sankt Peterburg, u mladoženjin porodični dom na Nevskom prospektu, gde je živeo sam "krem de la krem" društva, a komunikacija između Pavla Stroganova i mladog carevića Aleksandra Pavloviča ubrzo je Stroganove zbližila i sa carskom porodicom. Odjednom Sofija je postala jedna od najbližih prijateljica buduće ruske carice, Jelisavete Aleksejevne, i njena osoba od poverenja. Šta bi jedna žena u to vreme mogla još poželeti?
Prijateljstvo "puklo" zbog prelepe Sofije
Međutim, ubrzo nakon zbližavanja, prijateljstvo Pavla Stroganova i Aleksandra Pavloviča naišlo je na nepremostiv problem - mladi carević se "do ušiju" zaljubio u izabranicu svog prijatelja, i počeo joj se udvarati naočigled svoje supruge, Jelisavete. U skladu sa svojim poreklom, ali i zapadnjačkim mentalitetom, Sofija je veoma delikatno uspela da mladog carevića "stavi na mesto", i to tako da se odnos između njega i njegove supruge ne naruši nimalo.
Gubitak sina i muža odredio Sofijinu sudbinu
Brak Sofije i Pavla Stroganova je i nakon "incidenta" sa carevićem nastavio da cveta, a par je dobio i petoro dece, od kojih četiri ćerke i samo jednog sina - Aleksandra. Malo je reći da je on bio ponos čitave porodice. Međutim, tokom Borodinske bitke, grof Pavle Stroganov je odlučio da svog jedinca, Aleksandra, povede sa sobom u rat, a ishod njegovog izlaska na front bio je u najmanju ruku tragičan - Aleksandar je herojski poginuo sa svega 19 godina.
Cela Rusija je bila zavijena u crno, a narod i carska porodica saosećali su sa Sofijinim gubitkom dok je ona, skrhana bolom, samovala u svojim odajama puna tri dana. Međutim, samo što se oporavila od jednog gubitka, zadesio je sledeći: Sofiju je zauvek napustio i njen suprug, potpuno iznenadno u 42. godini života. Zajedno sa Sofijom, patila je i njena najbolja prijateljica, sada već ruska carica Jelisaveta Aleksejevna, koja se na sve moguće načine trudila da groficu animira ne bi li se brže vratila svakodnevnom životu i obavezama.
Kako je Sofija postala najbogatija žena u Sankt Peterburgu
Sa gubitkom muža, Sofija je (nažalost, pre nego na sreću) stekla ogromno bogatstvo - u njenom posedu našlo se nebrojano mnogo zemljišnih poseda i skoro 46 hiljada duša kojima je ona upravljala narednih 28 godina. Njena prosvećenost sa godinama je samo rasla, a izgubivši i sina i supruga, knjeginja se posvetila književnosti i kulturi, a kruna njenog obrazovanja bio je i samostalni prevod drugog dela Danteove "Božanstvene komedije".
Sofija je ubrzo stekla i zvanje mecene i uvaženog prosvetara ruskog društva, a nasleđeno bogatstvo stremila je da iskoristi i za razvoj prosvete i umetnosti. Tako je od ličnih sredstava sagradila i rudarsku školu, ali i otvorila galeriju slika, u kojoj je sakupljala poznata umetnička dela, ali i svoje slike, u čijem je slikanju pronašla mir i sreću. U 69. godini života, Sofija Stroganova napustila je ovaj svet, a celokupno "Stroganovsko bogatstvo" nasledila je njena najstarija ćerka, Natalija.
