Najdelotvorniji saveti za prevazilaženje džet lega
Promena faza između biološkog i fiziološkog ciklusa praćena džet legom koji se javlja kao odgovor na remećenje bioloških ritmova u organizmu, najčešće se ispoljava simptomima kao što su umor, nesanica, mučnina, gubitak apetita. Mnogu putnici objašnjavaju da je ovaj poremećaj sličan mamurluku i potrebno je vreme da dođu sebi.
Ipak, sunčeva svetlost, hidriranje, preskakanje kofeina i konzumiranje obroka u lokalno vreme mogu vam pomoći da smanjite posledice džet lega, tvrde naučnici.
"Obilniji obrok u ranim jutarnjim satima u novoj vremenskoj zoni može pomoći da se prevaziđe džet leg. Takođe se ne preporučuje da jedete noću ili da stalno menjate rasporede obroka", kaže naučnik Itong Huang sa Univerziteta Nortvestern u Ilinoisu.
Jedan od saveta za prevazilaženje džet lega je taj da biološki ritam tela bude usklađen sa rasporedom izlaska i zalaska sunca sa vašem odredištu.
"Za vremenske razlike od 10 do 12 sati preporučljivo je ostati budan sve dok ne stignete na destinaciju. Kratke dremke pomažu da se izdrži dan, a i dnevno svetlo pomaže da ostanemo budni. Na taj način se prihvata obrazac spavanja koji važi za mesto u koje idemo", smatra doktor Hans Gunter Vajs.
Blaga dehidracija je uobičajena kada se putuje avionom. Zato je važno da unosite dosta tečnosti pre, tokom i posle leta. Preporučljivo je da izbegavavate kofein i alkohol, jer oni mogu da poremete san, ističe se na portalu Helt Harvard.
Od posebnog interesa za istraživače Univerziteta Nortvestern u Ilinoisu su bili efekti starenja na biloški ritam, gde je zaključeno da je starijim ljudima generalno potrebno više vremena da se oporave od džet lega, što može biti zato što se njihovi biološki ritmovi lakše poremete.
Kada je džet leg teži - kada se leti na zapad ili istok
Neuronima je lakše da se izbore sa produženim trajanjem dana nego sa njegovim skraćenjem. Stručnjaci objašnjavaju da letenjem ka zapadu, tj. vremenski unazad, dan se produžava, tako da duže ostajemo budni danju, što je prirodna težnja organizma. A kad se leti na istok, duže ostajemo budni tokom noći, što organizam teže podnosi", tvrde naučnici sa Univerziteta Merilend.
"Naš unutrašnji sat ima ciklus koji traje malo duže od 24 sata. Zato se lakše organizam prilagođava kada letimo na zapad, nego kada letimo na istok, gde nam se dan skraćuje i gde duže ostajemo budni noću", objašnjavaju naučnici.