Borodinska bitka: Bitka koja je zaustavila Napoleona pred Moskvom

Na današnji dan obeleževa se 211. godina od Borodinske bitke, u bici u kojoj je učestvovalo 37 generala na ruskoj strani, 10 su bili Srbi ili srpskog porekla.

Okršaj je poznat i kao Bitka za Moskvu ili Bitka na reci Moskvi i borba se vodila između ruske vojske, pod komandom generala Mihaila Kutuzova i Velike armije Napoleona Bonaparte tokom Napoleonove invazije Rusije. U jednodnevnoj borbi između Rusa i Francuza poginulo je skoro 100 hiljada duša i bitka se sve do Prvog svetskog rata smatrala jednom od najkrvavijih borbi ikad.

Izvori navode da su Rusi bili spremni da umru do poslednjega, ali ne i da se povuku, o čemu svedoče i Napleonove reči.

"Od svih mojih bitaka najužasnija je ona koju sam imao blizu Moskve. Francuzi su u tom okršaju pokazali da su dostojni pobede, a Rusi su se proslavili kao nepobeđeni", govorio je Napoleon Bonaparta za Borodinsku bitku.

U Borodinskoj bici ruske trupe su odnele ogromnu moralnu pobedu nad Napoleonom. Iako među istoričarima nema konsenzusa o tome čija je tačno vojska odnela pobedu na Borodinskom polju, nema sumnje da je bitka postala prekretnica u Otadžbinskom ratu 1812. godine. Francuska vojska je pretrpela gubitke koji su je doveli u kritičnu situaciju, dok je ruska zadržala potencijal za dalje povećanje snage.

Moralna pobeda u Borodinskoj bici postala je ogromna prelomna tačka i tokom Otadžbinskog rata 1812-1814, jer se smatra da je ovaj istorijski momenat oživeo patriotska osećanja ruskog naroda.

Kutuzov i njegova strategija

Postavljanje Mihaila Kutuzova za komandanta ruske vojske izazvalo je porast patriotizma među vojnicima. Iako ruska vojska nije bila brojnija u odnosu na neprijatelja, Kutuzov je imao strategiju da vodi manje bitke i koristio se taktikom "spaljivanja zemlje". To je podrazumevalo da čak i ako neprijatelj napreduje, stalno nailazi na spaljena mesta, bez hrane i mesta za smeštaj, što je otežavalo preživaljavanje.

Bitka je počela u ranu zoru

Negde oko 5 sati ujutru, 124 kilometara zapadno od Moskve paljbom artiljerije sa obe strane počela je bitka koja je trajala sve do zalaska sunca. Smatra se da je ruska vojska nanela teške gubitke francuskoj, ali je i ona sama izgubila dosta života. Kutuzov je nakon bitke odlučio da se povuče sa borodinske pozicije i iz Moskve, a zajedno sa njim su se povukli mnogi stanovnici. U međuvremenu je izveo tzv. tarutinski manevar, tačnije razmestio je vojsku i tako Francuzima sprečio da idu na jug i na zapad.

Značaj Borodinske bitke

Posledice i značaj Borodinske bitke teško je preceniti. Ova bitka ne samo da je pomogla očuvanju nezavisnosti Rusije, već joj je omogućila i da postane jedna od vodećih sila u svetu. Napoleon je izgubio auru nepobedivosti u očima svetske zajednice. Nijedno naređenje ne motiviše vojnika više od neprijatelja sposobnog da zgazi vašu domovinu.

Borodino je zapisan u istoriji kao nacionalni simbol Rusije. U čast ovog događaja podignuti su spomenici, slikane slike, snimljeni filmovi. Za 150. godišnjicu Borodinske bitke, u Moskvije otvoren jedinstven muzej-panorama.

Uticaj bitke na rusku umetnost

Mnogi umetnici slikali su kompozicije sa temom Borodinske bitke, od kojih je najpoznatija Borodinska panorama umetnika Franca Ruboa koju je poručio Nikolaj Drugi. Takođe, Lav Tolstoj u delu "Rat i mir" je pisao o borbama na Borodinskom polju, Ljermontov pesmu "Borodino", dok je po pomenutom Tolstojevom romanu reditelj Sergej Boduročki snimio film sa scenama inspirisanim ovim istorijskim događajem.