Magazin
Petergof - "Prestonica fontana" i najraskošnija rezidencija ruskih imperatora
"Petergof, Petergof, što se javio iz bajkovitih snova, i aleje i park, i statua Samsona" samo je jedan od stihova koji opisuje nestvarnu lepotu Petergofa, najraskošnije rezidencije ruske imperatorske porodice Romanov. Na preko 100 hektara zemlje nalazi se šest dvoraca, 191 fontana i nekoliko tematskih parkova, a zamisao Petra I da njegov dvorac zaseni francuski Versaj itekako se obistinila zahvaljujući naporima najboljih arhitekata tog doba.
Kada je došao na vlast, Petar I je imao ideju da na obali Finskog zaliva sagradi kompleks dvoraca i parkova koji će oslikavati sav sjaj Ruske Imperije. U tome je i uspeo - sagradivši Petergof, čije ime i doslovno znači "Petrov dvorac". Međutim, njegov cilj nije bio samo da njegovi dvorci budu najraskošniji u Rusiji, već da Petergof zaseni i čuvenu rezidenciju francuskih kraljeva.
Dvorci Petergofa su i zaista zasenili francuski Versaj
Svojom raskoši i velelepnim palatama petergofski dvorci su sasvim sigurno zasenili sve druge komplekse, pa čak i Versaj, a iako je isprva ideja Petra I bila da sagradi samo jedan, veliki dvorac, na teritoriji kompleksa kroz vreme je zablistalo čak šest velelepnih objekata - Veliki dvorac, Kotedž, Katarinin korpus, paviljon Ermitaž, Marli i Monplezir, između kojih su se preplitali puteljci koji vode do fontana neviđene lepote.
Veliki dvorac - letnja rezidencija imperatorske porodice
Početkom 1715. godine ideja Petra I polako je počela da se realizuje, a u izgdranji najlepšeg dvorca-rezidencije i parkova učestvovale su najtalentovanije arhitekte tog doba. Dominantni element komleksa Petergof bio je Veliki dvorac, koji je pri Petru I bio sagrađen u stilu "petrovski barok" - skromno, a sa stilom.
Međutim, u takvom izdanju dvorac nije postojao dugo - sa dolaskom na vlast njegove ćerke, Jelisavete Petrovne, Petergof je ubrzo počeo da se restaurira, ne bi li izgledao raskošnije i bogatije, a u tome joj je pomogao i čuveni arhitekta Rastreli. I zaista, nakon punih pet godina restauracije, dvorac sa oko 30 sala, čija je fasada bila duga preko 250 metara duga, zasijao je u punom sjaju u stilu zrelog baroka, baš kako je imperatorka i zamišljala, i postao letnja rezidencija ruske imperatorske porodice.
Danas, u Velikom dvorcu se nalazi deo originalnog nameštaja i predmeta iz svakodnevnog života ruske imperatorske porodice, kao i kolekcija od 368 portreta.
Monplezir - "srce" Petergofa
Iako značajno manji od drugih, dvorac Monplezir često nazivaju i "srcem" Petergofa, budući da je svojevremeno ovaj objekat bio omiljeno mesto imperatora Petra I. Od svih ostalih, Monplezir se izdvajao nesvakidašnjom dekoracijom enterijera, a najlepši deo ovog dvorca svakako je Paradna sala: njeni su zidovi ukrašeni platnima, plafoni prekriveni cvetnim dezenima, a podovi popločani savršenim crno-belim mermernim pločama.
U Monpleziru se nalazio i omiljeni kabinet Petra I - Morski kabinet, koji je ruski imperator dekorisao velikim slikama brodova. Do dana današnjeg u ovom kabinetu se sačuvala i njegova kutija sa instrumentima za navigaciju.
Fontane Petergofa kao podsetnik na trijumfalne pobede Rusije
Međutim, glavne "zvezde" imperatorskog kompleksa nisu bili samo dvorci, već i 191 fontana, koje je Petar I sagradio u čast trijumfalne pobede u Severnom ratu i osvajanja izlaza na Baltičko more. To nisu bile obične fontane: svaka je imala zasebnu tematiku, kao i adekvatne nazive, a u nekima od njih su se organizovale i određene manifestacije, poput osveštavanja znamenja vojske.
Samson koji pobeđuje lava kao simbol trijumfa ruskog naroda
"Samson koji razjapljuje lavove čeljusti" je najveća fontana-kaskada čitavog Donjeg parka: ovaj velelepni spomenik se sastoji od ukupno 255 pozlaćenih skulptura, 64 fontane i 138 vodenih struja, a sa samog vrha prostire se neverovatan pogled na celu teritoriju parka. Zanimljivo je i da je umesto Samsona centralna figura fontane trebalo da bude Herkul, ali su skulptori ipak odlučili za Samsona koji pobeđuje lava jasno dočarava simboliku trijumfa ruskog naroda nad Šveđanima. Nažalost, u pogromu koji je Petergof zadesio 1941. godine, Samson je nestao bez traga, a gubitak ove skulpture je svakom stanovniku Sankt Peterburga i danas najveća "rana". Misterija njegovog nestanka ni danas nije rešena, a teorija je nekoliko - jedni smatraju da je skinut i odvezen u Berlin, drugi da je zakopan u parku, a treći da je pomorskim putevima nestao u nepoznatom pravcu.
Aleja fontana - 22 fontane i heroji Ezopovih basni
Nakon Velikog dvorca i Samsona, treći najupečatljiviji element kompleksa Petergof jeste aleja sa fontanama, koju čine 22 fontane u obliku statua heroja iz Ezopovih basni, a posebnu čar aleji davale su kaskade u obliku grotesknih vaza, sa kojih se voda slivala u centralni deo. Nažalost, nemilosrdna istorija je statue uništila u potpunosti, ali je aleja i dalje jedna od centralnih atrakcija kompleksa.
Sunce - od ribnjaka do letnjeg "SPA" centra
Još jedna neobična fontana petergofskog kompleksa, "Sunce" poznata je po tome što se okreće oko svoje ose, a tokom svog postojanja ona je doživela nekoliko značajnih tranformacija. Isprva se na njenom mestu nalazilo jezero i ribnjak, da bi kasnije, po naređenju imperatora, bila sagrađena fontana u obliku stuba. Još 50 godina kasnije, na mestu stuba "niklo" je "Sunce", koje se u u vrelim letnjim mesecima koristilo za tuširanje članova carske porodice.
Neptun - Bog mora u čast pobede Nemaca nad Šveđanima
Fontana "Neptun" jedno je od remek-dela zapadnoevropske umetnosti sa kraja 17. veka, a originalna kompozicija je u Petergof stigla pravo iz Nemačke, gde je kupio carević Pavle Petrovič. Impozantna skulptura isklesana je u čast pobede stanovnika Nirnberga nad Šveđanima, a u samom centru nalazi se Neptun na visokom granitnom postamentu, sa krunom na glavi i trozupcem u ruci. Boga mora okružuju morska mitska bića - nimfe, jahači vodenih krilatih konja, školjke na zmajevima i delfini, a čitava fontana odiše moći i mistikom prošlih vremena.
Petergof - najveća žrtva fašizma
Nažalost, tokom istorije je "prestonica fontana", kako su često nazivali Petergof, postala zgarište, a mnogi elementi ovog kompleksa bez traga su nestali nakon što je nemačka vojska "protutnjila" Rusijom 1941. godine. Prema pojedinim izvorima, iz muzejskog kompleksa Petergof je nestalo preko 16 hiljada eksponata, između ostalog i statua sa fontana i drugih ličnih predmeta carske porodice. "Posleratne rane" Petergof je vidao nekoliko decenija nakon pogroma, a kustosi današnjeg muzejskog kompleksa tvrde da je njegov sjaj vraćen, pa čak i nadmašen. Ipak, potraga za nestalim eksponatima Petergofa traje i danas, a od 16 hiljada nestalih predmeta, pronađeno je tek 250.
